U organskoj poljoprivredi treba koristiti zelenišno đubrivo u cilju održavanja, povećanja plodnosti i biološke aktivnost zemljišta. Zelena biljna masa koja se zaorava koristi se kao zelenišno đubrenje. Za ovaj način đubrenja koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture, a ređe cele godine. U proleće zelenišno đubrivo, kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma, zatim lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak i dr.. Kao naknadna kultura, seje se u jesen, a to može biti uljana repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu, pokose i zaoru ili ostave kao malč. Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota. Zelenišno đubrenje je pogodan način održavanja zemljišta tamo gde nema dovoljno stajnjaka. Gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i njihovim zaoravanjem mogu se nadoknaditi organske materije koje nedostaju zemljištu. Na ovaj način se unose važnija đubriva (N, P, K i Ca). Zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje, povećava se plodnost i struktura zemljišta. Zakorovljenost, a time i količina semena u zemljištu, može da se redukuje stručnom primenom zelenišnog đubrenja. Pri tome je važno da na površini zelenišnog đubrenja korov koji raste ne dospe do stadijuma obrazovanja semena.
Slavica Kodžopeljić dipl.inž. ratarstva
Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica