Smonica pripada klasi humusno-akumulativnih zemljišta. Smonica je narodni naziv i dolazi otuda što su ova zemljišta crna i lepljiva kao smola. Dok su ime vertisol dobila usled neprekidnog mešanja zemljišta koje se događa u A horizontu, procesima bubrenja i skupljanja.
Najveće površine se nalaze u Šumadiji, Pomoravlju, istočnoj i južnoj Srbiji. Ovo je jedno od naših najrasprostranjenijih i važnijih zemljišta.
Smonice imaju visoku potencijalnu plodnost (dubok i homogeni humusno-akumulativni horizont, veliku količinu biogenih elemenata, dobre hemijske osobine-visok kapacitet adsorpcije i dr.) ali efektivna plodnost zavisi od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda (zbog loših fizičkih osobina). U oblastima sa dugim sušnim periodom biljke na smonicama ne pate samo od nedostatka pristupačne vode, već neposredno stradaju usled pucanja korena pod uticajem pedoturbacije. Dugi vlažni periodi su nepovoljni zbog stvaranja anaerobnih uslova i mogućnosti pojačane erozije, pošto je u jako vlažnom stanju infiltraciona sposobnost smonica veoma mala. Ravnomerno i umereno vlaženje daje najbolje uslove za iskorišćavanje velikog proizvodnog potencijala smonica. Stoga je navodnjavanje veoma korisna mera kod ovog tipa zemljišta. Unošenjem peska bilo bi moguće popraviti mehanički sastav smonica, a time i vodno vazdušne fizičko-mehaničke osobine, ali je to veoma skupa meliorativna mera.
Janjić Marija
Janjić Marija