Kompostiranje je najbolje rešenje recikliranja baštenskih ostataka. Upotreba konposta je veoma značajna u povrtarstvu, za proizvodnju supstrata za gajenje rasada. Kompost pozitivno utiče na fizička i hemijska svojstva zemljišta. Povoljno utiče na povećanje poroznosti zemljišta. Upotrebom konposta povećava se organska materija u zemljištu i količina ukupnog azota, povoljno utiče na povećanje vodenog i toplotnog kapaciteta zemljišta.
Proizvodnja baštenskog komposta je najekonomičnija ukoliko se obrađuje na mestu nastanka u bašti, okućnici ili na poljoprivrednom gazdinstvu. U baštenske ostatke spada bio-otpad koji je bogat ugljenikom, a to je pokošena trava, lišće, uvelo cveće, pepeo drvenog uglja, usitnjeno granje. Ovaj bio-otpad se sporije razgrađuje i osigurava prozračnost kompostne mase.
Osim toga imamo i otpad koji je bogat azotom, a to je sirovo povrće, kora krompira, ostaci voća, talog kafe, ostaci čaja, ljuska jajeta. Ovaj otpad se brže razgrađuje i osigurava vlažnost komposta.
Prilikom pravljenja komposta ne sme da se koriste osemenjene biljke, zaražene biljke, ostaci kuvanih jela, velike količine novinskog papira, časopise u boji, sadržaj iz usisivača, ostatke pepela kamenog uglja.
Kompost treba da se odlaže u polusenci, zbog zaštite komposta od prevelikog isušivanja u sušnom periodu ili velikih padavina u kišnom periodu.
Kompost se pravi na zemlji kako bi bio u dodiru sa mikroorganizmima iz zemljišta.
Na dno se stavljaju grančice, strugotina, slama kao i drugi materijali koji su bogati ugljenikom. Preko se stavljaju zeleni materijali, a na to se naizmenično dodaju drvenaste i zelene komponente. Da bi kompost bio kvalitetan on mora da sadrži optimalan odnos ugljenika koji je izvor energije i azota kao osnovnog elementa ishrane biljaka.
Pokošenu travu treba stavljati na konpostnu gomilu u tankom sloju, predhodno je treba prosušiti. Pokošenu travu, lišće i delove biljaka treba staviti na dno u sloju debljine 20-25cm. Na ovaj sloj se stavlja materijal bogat azotom. Na vrh gomile treba dodati sloj zemljišta kako bi se uneli mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju.
U zavisnosti od načina tehnolologije, korišćenih organskih ostataka, uslova kompostiranja, potpuno zreo kompost za upotrebu se može dobiti za dva do 20 meseci.
Valentina Kovačević PSSS Kragujevac
Valentina Kovačević
Valentina Kovačević