[Milenković MarijaUčesnik]

Компостирање представља поступак који има за циљ убрзавање процеса разлагања
органске материје.
На већини газдинстава касно у јесен приликом механичког чишћења или резидбе спаљују
се лишће,орезане гранчице шибља и воћа, биљних остатака и др. Познато је да је
природа регулисала потребе и да нас учи да све што је из земљипшта поникло треба
поново у њега да се врати.
Уколико лишће и насецкане биљне остатке оставимо по лејама по којима смо садили
поврће или цвеће, у току зиме оно ће се разградити као део непрестаног циклуса
трансформације енергије у природи. Како би се искористила органска материја и
прилагодила биљкама, треба је компостирати и на тај начин убрзати процесе њене
разградње.За прављење компоста могу се користити органски отпаци и то: -кухињски
отпаци и делови биљака из баште,- ситно исецкани: остаци чаја,љуске од поврћа, течност
од кафе,-делови цвећа и лековитог биља: изузев стабљика руже и пелина,-лишће
лишћара, -тресет (у мањим количинама), -измет од кокошака ,зечева,голубова,-слама,-
папир и картон (поквасити их и ређати у танком слоју), -кућна прашина,-трава ако има
семе (оставити је да иструли у води),- дрвени пепео итд.
Простор на газдинству одвојен за компост треба оградити дрвеним летвама, циглама или
др. Такође се могу користити различити производи од жице и металних плоча, разна
бурад, све што задовољава потребе баштована. Препоручује се компосиште прављено из
три дела,од летава и дасака обојених природним бајцом. При прављењу гомиле за
компостирање, најпре ашовом прекопати дно преграде, а затим ређати крупно сечено
грање или кукурузовину, стабљике суцокрета, мака. Лишће,кухињски и баштенски биљни
остаци и трава без семена најчешћи су материјал за прављење компоста у мањим
баштама. Како би компост био задовољавајућег квалитета,водити рачуна о односу
влажних, зелених делова биљака и сувих , као што су слама, лишће,пиљевина. Лишће
треба измешати са просушеном травом,отпацима из куће, овлажити и ређати у слој
дебљине 15 до 20cm. Затим преко тога сипати дебљи слој земље и танак слој стајњака.
Додати између слојева стајњак, креч,камено брашно,рожину или пепео. Између слојева се
могу стављати струкови камилице,хајдучке траве или коприве, а затим слој отпадака и
тако даље.
Наизменично се ређају слој органског материјала, слој земље, мало стајњака, па шака
креча или каменог брашна па поново органски отпад. Када се напуни прва преграда,
покрити је. Најбољи материјал за покривање јесте онај који пропушта ваздух, а успева да
задржава влагу. Затим отпатке ређати у другу,а онда у трећу преграду. Првој гомили је
потребно 3-5 месеци да сазри,тако да када се напуни трећа преграда, произвођачи могу
празнити прву,и тако у круг.
У току разградње, услед биохемијских реакција за две до три недеље у току лета или
месец до два током зиме завршиће се прва фаза компостирања. Након тог периода
потребно је масу промешати и поново покрити,и то радити неколико пута у току

разградње како би се поспешила активност микроорганизама.У том периоду најактивније
су гљиве ,бактерије и неке врсте инсеката да би након хлађења ту улогу преузеле кишне
глисте и други инсекти. Када последња кишна глиста напусти компост он је готов и
мирише на шумску земљу. Биолошки опредељени баштовани га називају „смеђе злато“.
За брже добијање компоста могу се користити специјално за ту намену призведени
компостери, али и најразличитије конструкције, мреже,бурад или ако је неопходно
пластичне кесе. Водити рачуна о односу свежих ,зелених биљних делова и оних сувих.
Компостна маса не сме бити ни превише влажна, али ни сува.
Када се деси да припремљена гомила има непријатан мирис масу треба прекопати и
додати сувог лишћа,стабљике или сламу. Веома је важно правилно ређање слојева и
мешање материјала, јер бацање органског отпада на гомилу негде у дну баште није
основа за производњу компоста,већ обично ђубриште.
Код органске призводње важно је на газдинствима водити рачуна о плодореду, а по
потреби поврће које захтева више органске материје додатно ђубрити током вегетације.
Док се чува компост не треба да буде изложен јаком сунцу.Са уносом компоста не треба
ни претеривати.
Употребна и хранљива вредност компоста опада с временом,тако да зрео компост треба
искористити у наредних годину дана.

Prilozi:

1. Kompost-organsko-hranivo-1.docx

[Autor]

Članci