[Tanasković BrankoUčesnik]

 

Експериментима у воћарству утврђено је да формирање цветних пупољака настаје у моменту када се формира испупчење вегетационе купе у пупољку. У то време пупољци су прекривени љуспастим листићима. Периферним наборима из овог испупчења постају најпре зачеци чашичних листића, затим круничних листића, прашника и тучка. Зачеци тучка се јављају при завршетку вегетације, а пре уласка у зимско мировање.

Пре почетка зимског мировања у цветним пупољцима зачети су (диференцирани) сви органи изузев генеративних ћелија, које се формирају у пролеће наредне године.

 

Воћкама је  неопходно одређено трајање количина светлости у току дана и вегетације да би се остварило нормално развиће,  формирање цветних пупољака и, у резултату свега, оптимална родност.

Све врсте воћака сврстане су у две групе: воћне врсте дугог и кратког дана.  Воћне врсте кратког дана раније формирају цветне пупољке и задовољавају се релативно малим бројем дана часова активне светлости , који су довољни за почетак формирања цветних пупољака и нормалну родност. Важније врсте које спадају у ову групу јесу: јабука, крушка, леска, неке врсте и сорте шљива и друге. Отуда наведене врсте могу у нашим условима да успевају на већим надморским висинама и релативно хладнијим ареалима ( Пејкић Б.,Нолит) У таквим условима облачност је у већој мери изражена. Зато није нимало случајно што се јабука гаји на северу Европе, где је дан краћи.

Са друге стране, група воћака дугог дана представљена је, углавном, коштичавим воћним врстама , којима је за успевање, развој круне и плодоношење неопходна већа количина дневне светлости, па самим тим и касније долази до формирања цветних пупољака.

Дакле, уколико наведене врсте немају адекватну, одговарајућу количину дневне светлости нема ни формирања цветних пупољака, па ни нормалне родности.

За успешније гајење континенталних воћних врста неопходно је да током зиме постоји одређени период са температуром од 0 степени C до 7,2 степени  C. Уколико наведене температуре не трају одређени број часова у току зимског мировања настаје неродност воћака.

Већи број сорти јабуке и крушака у топлијим ареалима не формирају цветне пупољке.

Одређене коштичаве воћне врсте , пример бресква, за своје успевање,у зависности од сорте захтевају између 200 и 1100 часова трајања температуре  у опсегу 0,0  C до 7,2 C. Уколико то није остварено тада, и поред тога што су формирани цветни пупољци, не долази до формирања нормалног полена и до оплођења. Такви цветни пупољци, по правилу, отпадају пре цветања.

Кајсија на пример осипа цветне пупољке, у зависности од сорте. Сорте хладнијих ареала ( као што су крупна рана, мађарска најбоља, кечкеметска ружа и друге) захтевају већи број часова ниских температура. Уколико изостану ниске температуре за  време мировања врло често не долази до цветања. Међутим, уколико се поједини цветови и отворе нема оплођења, па самим тим ни родности.

За неке ране сорте шљиве и трешње у току зиме неопходна је температура између 0.0 – 10 степени C, у укупној суми 467 до 530 часова ( Plancher, 1984). Црна рибизла је воћна култура северних ареала. У зависности од сорте неопходна јој је температура-од 3 степени C и 0.0 степени C. Уколико је у току зимског мировања виша температура, онда трајање ниских температура требало би да буде и 1200 часова.

Мр Бранко Танасковић

ПССС Чачак

 

[Autor]

Članci