[Dušan MladenovićUčesnik]

Kestenov moljac (Cameraria ohridella) je najznačajnija štetočina divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), koji je sastavni deo mnogih parkova. Štetočina se redovno javlja u velikim populacijama i nanosi značajnu štetu lišću.

Ova štetočina ima tri do četiri generacije godišnje. Od vremena tokom septembra, oktobra i početka novembra zavisi da li će gusenice četvrte generacije uspešno završiti svoj razvoj do stadijuma lutke. Bez obzira na broj generacija, C. ohridella je tokom zime u fazi lutke. U proleće, obično tokom cvetanja kestena izlaze leptiri, koji se kopuliraju posle nekoliko dana leta. Leptiri su dugi do 5 mm, grudni koš je zlatno-oker, a trbuh tamno siv. Prednja krila leptira su crvenkasto-braon boje i bakarnog sjaja, dugačka su 3,4-3,5 mm i imaju 3 poprečne bele pruge oivičene crnom granicom. Nakon kopulacije, ženke polažu prljavo zelena jaja ovalnog oblika, dužine 0,2-0,3 mm, na gornju stranu listova divljeg kestena. Ženke prve generacije polažu jaja na listove donje trećine krune divljeg kestena. Gusenice se razvijaju iz jaja i zarivaju se u listove.

Gusenice se hrane i razvijaju unutar listova, praveći mine između dva epidermalna sloja lista. Na kraju razvoja, gusenice dostižu 6 mm dužine. Obično je u jednoj mini samo jedna gusenica, ali u jačem napadu pojedinačne mine mogu da se spoje u jednu zajedničku, tako da izgleda kao da se unutar jedne mine nalazi više gusenica. Na kraju razvoja, gusenice prelaze u lutku. Lutka je duga 4,5-5 mm, crveno-braon boje i cilindričnog oblika. Od lutki se razvijaju odrasli oblici sledeće generacije, a zatim se opisani životni ciklus ponavlja. Let leptira druge generacije obično počinje početkom juna i traje do sredine jula. Krajem jula počinje let treće generacije leptira, koji traje do kraja avgusta. Gusenice treće generacije razvijaju se u periodu od kraja prve dekade avgusta do sredine septembra. Lutke treće generacije pojavljuju se početkom treće dekade septembra. Deo lutki ulazi u fazu mirovanja do sledećeg proleća, a deo se razvija u leptire četvrte generacije, čiji let traje od sredine do kraja septembra.

Nakon kopulacije, ženke polažu jaja iz kojih se razvijaju gusenice koje se nalaze u listovima tokom novembra. Krajem novembra prelaze u stadijum lutke, a potom prezimljavaju. Ženke druge, treće i eventualno četvrte generacije takođe polažu jaja na listove donje trećine krune divljeg kestena, ali u većoj meri polažu jaja na višim delovima krune nego ženke prve generacije. Ženke druge generacije najčešće polažu jaja na listove srednje trećine krune, a ženke treće generacije na gornju trećinu krune.

Kako se C. ohridella redovno javlja u velikim populacijama neophodno je preduzeti mere zaštite divljeg kestena od ove štetočine, jer je smrtnost C. ohridella usled parazitiranja generalno niska. Zaštita divljeg kestena od C. ohridella najčešće se sprovodi folijarnom ili endoterapijskom primenom insekticida. Glavni ograničavajući faktor upotrebe insekticida u gradovima je rizik od kontaminacije ljudi i kućnih ljubimaca. Folijarno tretiranje vrši se prskalicama čiji je vertikalni domet 6-10 m, retko više. Zasnovan je na tretiranju listova insekticidima namenjenim za suzbijanje ove štetočine. Pri tome se obično koriste regulatori rasta insekata, koji su niske toksičnosti za ljude i kućne ljubimce, kao i za korisne insekte. Glavni nedostatak ove metode je ograničen domet i mogućnost zanošenja primenjenih insekticida. Ovaj nedostatak se izbegava primenom endoterapijskih metoda zaštite bilja zasnovanih na primeni sistemskih insekticida koji se nakon primene translociraju u biljku. Endoterapeutske metode uključuju zalivanje zemljišta u zoni korena, ubrizgavanje insekticida u zemljište u zoni korena biljke i direktno ubrizgavanje sredstava za zaštitu bilja u biljku.

Uspešna folijarna zaštita metodom primene insekticida može se postići samo ako se sprovede blagovremeno uz kvalitetnu distribuciju po licu listova divljeg kestena. Pošto je domet prskalice za primenu insekticida ograničen, moguće je suzbiti jaja, gusenice i lutke prve generacije koje se razvijaju u donjoj trećini krošnje. Sledeće generacije se u većoj meri javljaju u višim delovima krune, što je iznad dosega prskalica. Zbog toga je važno suzbiti prvu generaciju kako bi se smanjila pojava druge i treće generacije koje nanose značajne štete, dok štete od četvrte generacije nisu značajne. Hemijsko suzbijanje se primenjuje za vreme letenja leptira, pre odlaganja jaja s kontaktnim insekticidima i to na lokalitetima koji su udaljeni od naselja. U tu grupu spadaju sintetski piretroidi (kao npr. Decis, Karate). Upotreba regulatora razvoja insekata je pogodnija za upotrebu u urbanim sredinama zbog manjeg rizika od trovanja ljudi i životinja od upotrebe drugih vrsta insekticida.

Endoterapijskom metodom ubrizgavanja pod kontrolisanim pritiskom moguće je postići uspešnu zaštitu kestena od ove štetočine. Zbog opasnosti od oštećenja provodnih snopova biljke, ne preporučuje se upotreba većeg pritiska. Primena enoterapijske metode ubrizgavanja insekticida difuznom ili gravitacionom tehnikom obično traje previše vremena (do nekoliko dana) pa nije pogodna za javne površine. Metoda ubrizgavanja insekticida u zonu korena u zemljištu takođe nije pogodna za primenu. Ova metoda zahteva preveliku dozu insekticida da bi se postigla uspešna kontrola, što je čini preskupom, a takođe predstavlja rizik od zagađenja podzemnih voda. Takođe je nepraktično na popločanim površinama.

Pod biološkim suzbijanjem misli se na primenu parazitoida i predatora, ali do sada su te dve grupe nedovoljno istražene. Prema dosadašnjim saznanjima ovaja štetočina nema poznatih prirodnih neprijatelja koji bi mogli smanjiti prenamnoženje.

U okviru integriranog suzbijanja trebalo bi pokušati primenom ljepljivih prstenova, barem za pojedinačna stabla i upotrebu feromona za praćenje brojnosti populacija i eventualno za delimično suzbijanje, kao jedne komponente integralne zaštite, odnosno suzbijanja.

Suzbijanje insekticidima mora biti dopunjeno higijenskim merama, odnosno sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća u jesen. Sakupljanje i uništavanje opalog lišća ranije u jesen dovodi do većeg uspeha, jer neke od lutki na kraju ispadnu iz opalog lišća na zemlju.

Dušan Mladenović dipl. inž. zaštite bilja

 

Prilozi:

1. 

   imago-kestenovog-moljaca.jpg
   

2. 

   Ostecenja-od-kestenovog-moljca.jpg
   

[Autor]

Članci