[Marinković DejanUčesnik]

Obilje roda na gotovo svim stablima kajsije i bez obzira na stepen intenzivnosti zasada obeležilo je sezonu 2019. na području Smederevskog Podunavlja. Nakon sabiranja prihoda i završetka prerade poslednje pokupljenih plodova u rakiju, valja pristupiti izvođenju sledeće važne pomotehničke operacije u kajsijarima, koja će doprineti pripremi dobrog i kvalitetnog roda na stablima za narednu godinu.
Period nakon završene berbe plodova jeste idealan trenutak za izvođenje kasne letnje rezidbe kajsije, kada ova voćka, kao i većina dr. umerenokontinentalnih listopadnih voćaka, počinje sa intenzivnom diferencijacijom glavnih elemenata cveta u budućim rodnim pupoljcima. Period druge dekade avgusta, kada bi trebalo da letnje žege uminu ili budu barem manjeg intenziteta, uz spolja vidljive pokazatelje pada koncentracije auksina (hormona rasta) u mladarima, kalendarska su odrednica za pravovremeno izvođenje rezidbe. Naime, kod nekih vrsta koštičavog voća (šljiva, kajsija) abortiranje vršnog dela mladara praćeno najpre sušenjem vršnog lista a potom i otpadanjem vrha znak su prestanka rasta mladara u dužinu, i početka diferencijacije rodnih pupoljaka. Ovaj vizuelni pokazatelj prestanka rasta mladara vrhom važan je za određivanje momenta izvođenja letnje rezidbe, kako se ovim zahvatom ne bi isprovocirao naknadni rast mladara u kruni kajsije. S obzirom da sušenje i otpadanje vršnog dela mladara nije prisutno u svim delovima krune i na svim stablima podjednako, s rezidbom treba otpočeti kada je najveći broj mladara/stabala u zasadu u pomenutoj fazi razvoja.
Izvođenju kasne letnje rezidbe pristupa se fazno: najpre se uklanjaju mehanički oštećene, obolele i izrođene grane, prepletene grane i mladari, a potom prirasti vertikalnog porasta-vodopije (jahači). Naposletku se pristupa obradi vrhova produžnica ramenih grana, u smislu uklanjanja konkurenata produžnici i/ili prevođenje izduženih produžnica rezom na mladare otvorenijeg ugla u odnosu na stožinu/ramenu granu. S obzirom da se u većini zasada kajsije u Smederevskom Podunavlju forsira kotlasta kruna (vaza) kao uzgojni oblik koji traži dobru prosvetljenost krune, nophodno je očistiti unutrašnjost krune od suvišne lisne mase putem prekraćivanja višegodišnjih grana, proređivanja mladara, itd. U godinama sa normalnim ekološkim mirovanjem rodni potencijal kajsije na svim kategorijama rodnog drveta ima visok stepen realizacije (60-80 % zametnutih plodova) što umanjuje vegetativni rast, pa se kvalitetan rod postiže finalno proredom plodića u godini plodonošenja. Svakom plodu potrebno je obezbediti 10-15 listova za kvalitetan rast i istovremeno uravnoteženi razvoj vegetativne površine.
Ukoliko vremenske prognoze najavljuju velike letnje žege (dugotrajan period sa temperaturama preko 35 0C i visokim stepenom UV zračenja) izvođenje letnje rezidbe kajsije valja odložiti, kako se stabla ne bi izlagala dodatnom stresu. Naime, ovakve vremenske prilike mogu isprovocirati ili abortiranje rodnih pupoljaka kajsije u većoj meri (što će se manifestovati njihovim otpadanjem neposredno pred cvetanje sledeće godine), ili prisustvo plodova-blizanaca, što je jeste čest slučaj u zasadima koštičavog voća u ovakvim ekscesnim godinama u našem podneblju.
Pravilo je takođe da se letnjom rezidbom stabala u punoj rodnosti ukloni i oko 20 % ovogodišnjeg prirasta,. Prilikom rezidbe mladih stabala kajsije koja ulaze u puno plodonošenje treba se takođe pridržavati određenih pravila: mladari u kruni ne bi trebali da budu na međusobnom rastojanju bližem od 10 cm, kao što bi trebalo prošlogodišnje letoraste skratiti na oko 80 cm dužine. Poštovanje ovih pravila učiniće da rodnost i bujnost mladih stabala kajsije bude kontrolisana, što je garant da ona neće biti preopterećena rodom koji posledično može dovesti do prevremenog sušenja.
Letnju rezidbu treba prilagoditi i sortnim specifičnostima. Kod sorti koje rod donose pretežno na starijem rodnom drvetu (majskim kiticama) poput, Ruže, Roksane, Goldricha, Sylreda i dr. potrebno je izvršiti obnovu ovog rodnog drveta svake 3. godine povratnim rezovima nosača na kojima su pozicionirane kitice. Sorte koje rađaju pretežno na mešovitim rodnim grančicama (NS-sorte kajsije, Segedi mamut, Pinkcot i dr.) treba obraditi tako da im se obezbede što povoljniji uslovi za razvoj budućih mešovitih rodnih grančica i njihovo masovno prisustvo u kruni. U ovom slučaju primenjuje se tzv. duga rezidba, tj. isključivo proređivanje a ne prekraćivanje ovakvih mladara u kruni, tamo gde su oni gusto raspoređeni.
Iako većina preseka dobijenih letnjom rezidbom potencijalno može zarasti do jeseni, ipak ih je neophodno obraditi nakon završetka izvođenja ove pomotehničke operacije. Naime, svi preseci sa prečnikom većim od 3 cm potrebno je da se najpre dezinfikuju (npr. premazivanjem sa rastvorom bakarnih preparata u koncentarciji 10 puta većoj od one pri 1. prolećnom prskanju) a potom i izoluju premazivanjem sa kalem-voskom, drvofiksom, masnom farbom. Time se direktno smanjuje mogućnost prodora raznih patogena koji u jesen, zajedno sa kišnim kapima, mogu prodreti u suvo drvo i izazvati njegovo razaranje.
mr Dejan Marinković
PSSS Smederevo

[Autor]

Članci