Kada se rasad dovoljno razvije, a vremenske prilike su povoljne, rasad se rasađuje na stalno mesto na otvorenom ili u zaštićenom prostoru. Pre planirane sadnje rasada na otvorenom prostoru, potrebno je da se rasad kali, prvo postepenim pa sve intenzivnijim provetravanjem. Dobro okaljen i odnegovan rasad lakše će se prilagoditi, novim uslovima na stalnom mestu. Rasad naročito brzo raste poslednjih 10-15 dana pre rasađivanja i često se preterano izduži. Porast se može usporiti tako što se ograniči zalivanje. Mnogo je bolje kombinacijom jačeg provetravanja i umerenim zalivanjem, obezbediti umeren porast za vreme dok je rasad u leji, nego dopustiti da brzo izraste a zatim ga naglo zaustavljati. Ne treba ni preterivati sa kaljenjem jer ono može da uspori primanje biljaka posle rasađivanja i dovede do kasnijeg plodonošenja, a ponekad i smanjenog prinosa.
Korenov sistem dobro okaljenih biljaka se posle rasađivanja lakše obnavlja i brže razvija, zahvaljujući intenzivnijem nagomilavanju materija u njima. Kaljene biljke zadržavaju vodu u ćelijama, uslede čega su otpornije na hladnoću i prekomerno isparavanje vode.
Nekoliko časova pre vađenja rasada, potrebno je obilno zalivati zemljište u leji, da bi se rasad lakše čupao i da bi se žilice korenovog sistema što manje oštetile. Voditi računa da se ne pretera jer prevlažen supstrat prilikom sadnje otpada sa korena.
Vađenje rasad treba organizovati tako da se izvadi samo onoliko koliko može da se posadi. Izvađeni rasad treba da se štiti od vetra i sunca pokrivanjem vlažnom krpom, a korenov sistem treba da bude u vodi, naročiti ukoliko rasad duže stoji.
Pre samog rasađivanja biljaka na stalno mesto, zemljište treba dobro pripremiti. Najbolje je da se rasađuje po oblačnom vremenu ili u popodnevnim časovima.
Snježana Vujinović, dipl.inž.
Vujinović Snježana
Vujinović Snježana