Kaljenje biljaka predstavlja njihovo prilagođavanje nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, kojim se povećava adaptabilnost biljke i njena sposobnost prezimljavanja. Odvija se u vegetativnom periodu razvoja.Sastoji se iz dve faze: prve, koja se odvija na svetlosti, pri dnevnoj temperaturi od oko 10°C i noćnoj, od oko 2°C , uz umerenu vlažnost. Usporavanje procesa rasta se nastvalja do potpunog mirovanja, kada se u se u ćelijskom soku nakupljaju šećeri (pre svega, disaharidi i monosaharidi) i neki oligosaharidi. Šećeri su neophodni za otpornost biljaka na nisku temeperaturtu, a deluju tako što povećavaju osmotski pritisak ćelije, čime se snižava tačka mržnjenja i sprečava zamrzavanje vode. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperaturu ispod nule, koja odredjuje stepen prve faze kalenja, pšenica bez posledica podnosi temperaturu od -10 do -12°C.Druga faza kaljenja se odvija na temperaturi od -2 do -7°C.U ovoj fazi kaljenja dolazi do gubitka vode iz ćelija listova i čvora bokorenja, uz povećanje suve materije i otpornost prema mrazu. Neke sorte pšenice mogu tada da podnesu temperaturu do -20 °C.Ova faza ne zahteva svetlost, pa kod ozimih strnih žita može da protiče i pod snegom.Ona je karakteristična i po promenama u prometu belančevina.Dovoljna količina ugljenih hidrata i odgovarajućih proteina značajno snižava temperaturu obrazovanja leda u međućelijskom prostoru.Sve to povećava sposobnost prezimljavanja i smanjuje opasnost od oštećenja biljaka u toplim danima posle mraza. Kaljenje biljaka je sastavni deo stadijuma jarovizacije,to je sortno svojstvo i,na primer, za većinu sorata pšenice traje 30 do 50 dana.Sorte osetljive prema mrazu obično imaju kratak stadijum jarovizacije, pa u uslovima rane jesenje setve, završe stadijum jarovizacije i pređu u generativnu fazu, kada dolazi do diferencijacije klasa. U slučaju vrlo niske minusne temparature dolazi do izmrzavanja biljaka, jer ni jedna sorta nije otporna prema niskoj temperaturi u generativnom stadijumu.Ovo se može izbeći različitim rokovima setve,tako da se najranije seju najotpornije sorte,zatim sorte dobre i srednje otpornosti prema mrazu,a poslednje sorte slabije otpornosti.
Srđan Cvetković, dipl.ing. poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan