[Marinković DejanUčesnik]

Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva kalusa na spojnom mestu. Da bi se ono moglo obrazovati neophodno je da postoji botanička srodnost između podloge i vijoke (tzv. podudarnost, kompatibilnost ili afinitet), tj. da se kambijalna tkiva kalem-komponenata što više preklapaju. Ovo je uslovljeno:

1) Botaničkom srodnošću kalem-komponenata (da kalem-komponente pripadaju jednoj vrsti voćaka ili barem istom rodu; za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija). Kompatibilnost je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka; npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju, kruška na limun), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).

2) Kod mehaničke inkopatibilnosti kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost, ali kasnije kada ta inkopatibilnost dođe do izražaja kao posledica razlike u građi tkiva podloge i plemke-pod uticajem roda i vetra voćka se lomi na spojnom mestu, npr. kod sadnica kajsije kalemljenih na visini od 15 cm na podlozi vinogradska breskva.

3) Fiziološka nepodudarnost ispoljava se u slabijem prijemu posle kalemljenja, kržljavom porastu sadnica i voćaka, pojavi guka na spojnom mestu, osetljivosti voćaka prema mrazu, suši i prouzrokovačima nekih bolesti i štetočinama. Ova nepodudarnost je najčešće posledica smetnji nastalih prilikom kretanja sokova kroz kalem, npr. pojava guka na stablima jabuke sa podlogama M 26 i M 9, znatno tanja podloga u odnosu na plemku kod kalemljenih stabala trešnje gde je kao podloga korišćena magriva ili oblačinska višnja, itd.

Mehanička i fiziološka inkopatibilnost mogu se ublažiti ili delimično otkloniti ako su za gajene vrste odabrani odgovarajući agroekološki uslovi i ako je primenjena puna agro i pomotehnika, kao i ako se za kalemljenje odabere najbolji način kalemljenja.

NAČINI KALEMLJENJA

<u>KALEMLJENJE PUPOLJKOM-OČENJE</u>

1. Očenje na mirujući pupoljak (kraj VII-početak IX meseca);

2a. Okuliranje na budni pupoljak-sa pupoljkom iz prethodne vegetacije-u proleće kad se kora odvaja i krenu sokovi (retko se koristi-za okuliranje posrednika na podlozi dunji, kraj II-početak III m.),ili sa pupoljkom iz tekuće vegetacije-za breskvu u VI mesecu, zatim badem, kajsiju ili kod oraha, kestena i dudova (krajem IV-početak V meseca, kada je mezgra vrlo sočna i kora se lako odvaja od drveta);

2b. Okuliranje na isečak, izrezak ili na iverčić budnim pupoljkom ili pupoljkom iz prethodne vegetacije (Chipp budding)-pupoljci su iz prethodne vegetacije (mirujući popoljci)-u proleće, kada se kora podloge ne odvaja ili budnim pupoljkom iz tekuće vegetacije  kasno u proleće kod vrsta sa slabijom mezgrom, npr. kod breskve (kraj V-kraj VI meseca), leske, ali i kod vrsta sa sočnom mezgrom npr. dud.

<u>KALEMLJENJE GRANČICOM ILI NA ZRELO</u>

1. Sobno kalemljenje iz ruke sa stratifikovanjem (I-kraj II meseca) ili bez stratifikovanja (III-početak IV meseca) putem prostog, engleskog spajanja, spajanja sa strane ili na isečak.
2. Kalemljenje u rastilu sa pupoljcima iz prethodne vegetacije-u proleće, u vreme kretanja sokova u podlozi. Primenjuju se prosto, sedlasto i englesko spajanje-nacelo i sa strane (podloga deblja od plemke), postrano kalemljenje na isečak (podloga deblja od plemke, pod koru (sa i bez cepanja kore), vršno spajanje (kod oraha), zatim klinasto ili V spajanje, itd.

<u>KALEMLJENJE BIONATA RAZLIČITE DEBLJINE (PREKALEMLJIVANJE)</u>

1. Kalemljenje u procep i poluprocep-koristi se za kalemljenje podloga debljine 3-8 cm i to kod jabučastog voća.
2. Kalemljenje pod koru-kod debljih podloga i pri prekalemljivanju. Obavlja se isključivo u vegetaciji, kada se kora dobro odvaja. Najčešća je u primeni kod jabučastih a onda kod koštičavih voćaka (šljiva; kajsija; trešnja-višnja-marela), kod kestena, badema, aktinidije i duda.
3. Okuliranjem na spavajući pupoljak– Jače prekraćivanje skeletnih grana i onda kalemljenje jačih letorasta izbilih pri osnovi prekraćenih skeletnih grana (kod npr. prekalemljivanja zasada bresaka tokom letnjeg mirovanja).
4. Postrano kalemljenje– Pruža mogućnost garniranja ogolelih voćaka vegetacijom (kalemljenje ogolelih skeletnih grana pri prekalemljivanju). Primena je u proleće, po kretanju vegetacije.

[Autor]

Članci