[Vampovac ZlatkoUčesnik]

Kalcifikacija zemljišta
Kalcifikacija  je mera popravke hemijskih osobina zemljišta, pre svega smanjenje njegove kiselosti odnosno dovođenje pH vrednosti zemljišta do optimalnog nivoa za gajenje pojedinih biljnih vrsta upotrebom kalcijumovih materijala.
Agrohemijske analize zemljišta daju kompletan uvid u to kakav je kvalitet nekog  zemljišta. Da li je to zemljište bogato ili siromašno, kiselo ili alkalno, ima li neki drugi nedostatak može se utvrditi samo hemijskom analizom. Ispitivanja su pokazala da  u Srbiji ima preko 60% kiselih zemljišta po ph vrednostima i da svojom lošom produktivnošću čine ograničavajući faktor biljne proizvodnje.
Intezivna agrotehnika, nekontrolisana upotreba mineralnih đubriva, kao izostanak organskih đubriva uticaj kiselih kiša izaziva stalno povećanje površina pod ovakvim zemljištem. To sve izaziva poremećaj u hemijskim, biološkim i vodno fizičkim osobinama zemljišta. Na kiselim zemljištima dobija se manji i lošiji prinos. Na ovakvim zemljištima biljke lako usvajaju i ugrađuju u svoja tkiva teške metale, kao što je olovo, kadmijum, hrom, kao i radioaktivne elemente, uranijum i cezijum. Ovakva  zemljišta  bez određenih mera popravke, čak uz unošenje  većih količina mineralnih đubriva i stajnjaka, ne mogu se popraviti i ne mogu dati određene rezultate.
Brojni su indikatori koji ukazuju na visoki nivo kiselosti zemljišta. Glavni pokazatelj da se radi o kiselom zemljištu je reakcija leguminoza, jer lucerka koja na zemljištima pH vrednosti ispod 5,0 praktično ne može da uspeva. Takođe, jedan od indikatora je promena boje listova biljaka koja prelazi iz zelene u ljubičastu ili žutu, takođe biljke deluju kao da su žedne, čak i kad postoji dovoljno vlage u zemljištu.
Jedina mera za kisela  zemljišta  je  kalcifikacija  ili unošenje krečnjaka u zemljišta. Količina krečnjaka koji treba uneti zavisi od nivoa kiselosti, tako da za ona zemljištima gde je pH od 4,5 do 5, iznosi 3 t/ha, a na zemljištima gde je pH ispod ove granice treba uneti od 4 t pa i više krečnjaka po hektaru.
Rezultati kalcifikacije su dugoročni a vide se već u prvoj godini vegetacije, mada razlaganje krečnjaka u zemljištu traje 3-6 godina. U zemljište se u redovno unosi odgovarajuća količina mineralnih đubriva. Kalcifikacijom se poboljšava i mikrobiološka aktivnost  i popravljaju hemijske vodno-vazdušne, mehaničke, fizičke i biološke osobine zemljišta.
Pozitivni efekti kalcifikacije  su: smanjenje kiselosti zemljišta, smanjenje štetnog delovanja Al i Fe, što utiče na povećanje pristupačnosti fosfora, poboljšava ishranu fosforom i poboljšava mikrobiološku aktivnost zemljišta.
Najbolje vreme za primenu ove mere je posle žetve ozimih žitarica, jer ima dovoljno vremena za aktiviranje kalcijuma iz materijala do setve jarih useva. kalcifikacija  može da se izvodi i  u jesen posle berbe kukuruza i ostalih useva
Materijal za kalcifikaciju treba rasturiti po celoj površini po tihom vremenu i zaorati  odnosno dobro izmešati sa zemljištem. Količina krečnog materijala se određuje prema stepenu kiselosti pH vrednosti zemljišta.
Posle kalcifikacije može se sejati u proleće kukuruz, ječam ,ovas a lucerka posle 1-2 godine od primenje ne količine krečnog materijala.
Materijal za kalcifikaciju :
 NEGAŠENI KREČ…………70-90 % CaO
 KREČNJAK………………..50-55 %CaO
 NJIVAL Ca……………….. 98,5 % CaCO3
Primenom krečnih đubriva u zemljište se vraća kalcijum čime se popravljaju osnovne osobine plodnosti zemljišta, a stvaraju realni uslovi za raznovrsnu biljnu proizvodnju i visoke prinose.
Zlatko Vampovac dipl. Inž.
PSSS Padinska Skela
 

[Autor]

Članci