Kalcifikacijom se popravlja struktura zemljišta, što dovodi do poboljšanja vodnih i vazdušnih osobina i to kako kod teških, tako i kod zemlljišta lakog mehaničkog sastava. Kod lakih zemljišta unošenje kreča sprečava obrazovanje pokorice, a kod teških dovodi do rastresitosti, što je od zančaja ne samo za vodne i vazdušne osobine, već isto tako za ukorenjavanje biljke. Kod teških zemljiša kalcifikacijom se produžava interval obrade zemljišta, što je naročito značajno za naše smonice koje, kao što je poznato, imaju veoma uzan iterval obrade.
Kalcifikacijom se ostranjuje za većinu biljaka štetna kiselost zemljišta, što omogućuje da se na takvim zemljištima mogu gajiti i kulture koje ne podnose kiselost. Kiselost zemljišta štetno deluje na većinu njivskih kultura, ali, od nje najviše stradaju leguminoze, zatim pšenica, šećerna repa i većina povrtarskih kultura. Na slabo i srednje kiselim zemljštima ove kulture se izrođavaju, pri čemu se po njivama pojavljuju u oazama ćelava mesta, dok na jako kiselim zemljištima one uopšte ne mogu uspevati. Zapažena je činjenica da unošenje samo mineralnih đubriva na takvim zemljištima malo pomaže, a kiselost se ne otstranjuje ni unošenjem stajskog đubriva. Posle kalcifikacije ćelava mesta sa takvih terena nestaju, a zemljišta postaju sposobna za gajenje raznovrsnih kultura.
Dipl.ing Darko Simić
Simić Darko
Simić Darko