[Koprivica RadmilaUčesnik]

Svaka voćna vrsta koja se gaji kod nas mora proći kroz period zimskog mirovanja. Ovaj period različito traje kod pojedinih vrsti voćaka, tako da fiziološka potreba mirovanja traje 15-60 dana. Za uspešno fiziološko mirovanje neophodne su temperature niže od 5°C (0°C do 5°C) dok temperature više od 5°C produžavaju ovaj period.
Kod većine kontinentalnih vrsta za uspešno formiranje cvetova neophodno je 800 do 1.200 sati sa temperaturom od oko 5°C. Broj dana za fiziološko mirovanje kod pojedinih vrsti se razlikuje i kreće de npr: kod jabuke 45-60 dana, kod kruške 45 dana, kod breskve 45-60 dana… To praktično znači da dok god se ne skupi dovoljna suma sati na ovim temperaturama, voćka ne može krenuti u vegetaciju, ili i ako krene sa vegetacijom biće posledica u vezi roda.
Srednja minimalna temperatura vazduha u decembru imala je vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, njena vrednost u proseku je bila viša za oko 2,1ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha u decembru je iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1,6ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Prema prognozi Republičkog hidrometereološkog zavoda trend temperatura iznad višegodišnjeg proseka nastavoće se i u januaru i februaru. Mesečna suma padavina tokom ovih meseci biće nešto niža u odnosu na višegodišnji prosek.
Neuobičajeno toplo vreme tokom zimskih meseci može dovesti do kretanja vegetacije kod gotovo svih voćnih vrsta koje imaju kraći period zimskog mirovanja, što se naročito odnosi na kajsije, breskve i neke sorte šljive. To posle dovodi do izmrzavanja u fazi cvjetanja ili nakon cvetanja ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, koje na ovim prostorima imamo već godinama.
Problem u narednom periodu bi moglo da predstavlja izražen nedostatak padavina – zima će prema prognozi RHMZ-a proći praktično bez snega, a i od početka godine ukupne padavine su značajno manje od proseka za ovaj period. Za sad voće nije posebno ugroženo deficitom vlage zbog dubljeg korenovog sistema u odnosu na ratarske kulture, ali s druge strane đubrivo koje je rastureno po voćnjacima ne može da siđe u zonu korenovog sistema zbog nedostatka padavina. Ukoliko se nastavi sušni period u prolećnim mesecima i voćnjaci će početi da osećaju posledice nedostatka vlage što će se odraziti na rod i kvalitet plodova.
Ipak, opasnost po voće tek nastupa jer ono u narednom periodu krajem februara – početkom marta (zavisno od voćne vrste) ulazi u period ekološkog tj. prinudnog zimskog mirovanja koje traje do marta-aprila i koje direktno zavisi od ekoloških faktora tj. niskih temperatura. Tada nastupa realna opasnost od kretanja vegetacije ukoliko se nastavi sa visokim dnevnim temperaturama kod voćnih vrsta sa nestabilnim zimskim mirovanjem- pre svega kod kajsije kod koje je ovaj period nestabilan i kratak.
Prema stabilnosti perioda fiziološkog mirovanja voće se deli u dve grupe:
• Voćke sa kratkim i nestabilnim zimskim mirovanjem, gde spadaju: badem, kajsija, šljiva, trešnja, višnja i neke sorte krušaka. Kod navedenih vrsti mirovanje traje 15-30 dana.
• Voćke sa dugim i stabilnim mirovanjem, gde spada jabuka, breskva, većina sorti krušaka. Kod navedenih vrsti mirovanje traje 45-60 dana.
O visokoj stopi preživljavanja štetočina tokom tople zime ne treba previše trošiti reči, to je voćarima dobro poznato. U ovom periodu se preporučuje preventivna upotreba i tretiranje biljaka fungicidima i insekticidima na bazi bakar – oksid hlorida. Radi se o sredstvima za suzbijanje prezimljujućih stadijuma štetnih insekata, štitaste vaši, grinja, lisnih vaši, kao i uzročnika bolesti kovrdžavost lista kajsije, sušenje lastara maline, pepelnica vinove loze, krastavost kruške i slično. Pre samog tretiranja, odnosno prskanja voća, koje je najbolje obaviti u dva navrata, poželjno je, radi preventive, sakupiti i uništiti paljenjem sve biljne ostatke iz voćnjaka poput suvog lišća, suve kore, kao i polomljenih i zaraženih grančica koje su idealno mesto za prezimljavanje svih neželjenih štetočina.
Ako bismo hteli pronaći i nešto dobro u ovako toploj zimi, recimo da je očekivati manje štete od zečeva, da je više vremena i da je prijatnije sprovoditi rezidbu kad su ovakve vremenske prilike.

Radmila Koprivica master voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci