Proizvođači treba da znaju da osim primenjenih agrotehničkih mera i količine padavina u vegetaciji odabir hibrida kukuruza može imati veliki uticaj na proizvodnju ove kulture.Često oni biraju „popularne“ hibride ne vodeći računa o agroekološkim uslovima rejona u kome gaje kukuruz, o osobinama kao što je visina i čvrstina stabljike,brzina otpuštanja vlage,namena hibrida-za zrno ili silažu ali i o tome šta će biti naredni usev na toj parceli.Prilikom izbora hibrida treba voditi računa o grupi zrenja i potencijalu prinosa. Ukoliko se radi o većoj površini pod kukuruzom, treba sejati nekoliko različitih FAO grupa zrenja, jer proizvodnja samo jedne grupe može biti vrlo rizična i manje profitabilna.Ukoliko u periodu cvetanja i oprašivanja vlada velika vazdušna suša rod može biti umanjen, pa čak i da izostane.Ako jedan hibrid podbaci realno je očekivati da će ostale grupe zrenja tada imati povoljnije uslove.Iako kasni hibridi prinosom prevazilaze ranije, rani i srednje kasni hibridi, koji su selekcionisani u poslednjim godinama, približili su se prinosom kasnijim hibridima. Kasni hibridi često ne mogu na vreme da sazru, što dovodi do povećane vlage u zrnu. Kasna berba, vlažnije zrno i povećani troškovi sušenja, opasnost od pojave bolesti klipa, kasna obrada zemljišta i setva pšenice faktori su koji u velikoj meri utiču na smanjenje profita poljoprivrednih proizvođača.Na tržištu postoji veliki izbor semenskih kuća i hibrida različitih cena,nekada i dvostruko po setvenoj jedinici,ali cena ne bi trebalo da bude odlučujuća ukoliko znaju šta mogu da dobiju ili izgube lošim odabirom kukuruza.
Srđan Cvetković,dipl.ing.poljoprivrede
[/left]
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan