[Đurić MilenkoUčesnik]

Kako odabrati  FAO grupu hibrida kukuruza za setvu na gazdinstvu

Poljoprivredne apoteke i drugi učesnici u prometu repromaterijala u poljoprivredi već u svojoj ponudi pored mineralnih đubriva imaju i hibride kukuruza za prolećnu setvu 2024 godine.

Kukuruz je kultura koja je najzastupljenija na našim poljima. U Srbiji se seje oko milion ha kukuruza. Popis poljoprivrede iz 2023. godine će dati novije, približnije podatke o površinama ali iz ranijih  podataka  se vidi da je zastupljenost kukuruza u centralnoj Srbiji oko 400.000 ha a u Vojvodini  oko 550.000 ha.                                                                                      Postavlja se pitanje koju FAO grupu zrenja (rani, srednje rani ili pozni hibridi) i koji hibrid izabrati posebno na terenu Centralne Srbije. Na tržištu je trenutno svoju paletu hibrida ponudilo najmanje dvadesetak semenskih kuća. Moramo napomenuti da prvi koraci poljoprivrednika ka izboru odgovarajuće FAO grupe zrenja i  hibrida  počinju na Danima polja koja u jesen organizuje PSSS na demonstracionom ogledu kukuruza i kolekcijom u kojoj se nalaze hibridi od nekoliko semenskih kuća pa do posete Danima polja koje organizuju pojedine semenske kuće. Takođe,  za više informacija tu su i Zimska škola, predavanja i prezentacije, saveti stručnjaka i drugi načini transfera znanja i informacija prema poljoprivredniku.

Ali, da bi se sve navedeno usvojilo najvažnije je da se izbor hibrida obavlja na osnovu potreba gazdinstva. Kada govorimo o potrebama gazdinstva ovde su bitni mnogi faktori. Pre svega da li je delatnost gazdinstva samo ratarstvo ili je stočarsko- ratarskog usmerenja, da li je kukuruz namenjen tržištu ili potrošnji na gazdinstvu, da li postoje tržišni viškovi, itd. Sledeće pitanje je i tehnički kapacitet samog gazdinstva, da li poseduje svoju mehanizaciju za izvođenje svih agrotehničkih operacija ili koristiti usluge, kakvi su smeštajni kapaciteti na gazdinstvu i drugo, da li se kukuruz bere u klipu ili vrše u zrnu, kolika je veličina gazdinstva?

Prvo da damo nekoliko preporuka za mala gazdinstva koja plaćaju usluge i kojima je kukuruz jedini proizvod koji iznose na tržište. Za njih su najbolji izbor hibridi ranijih grupa zrenja (FAO 200,300,400), koji brže otpuštaju vlagu i koje mogu direktno da predaju na otkupno mesto jer se na taj način  izbegavaju neki dodatni troškovi kao što su skladištenje, veći troškovi prevoza i pretovara koji mogu dodatno da opterete finansijsku kalkulaciju proizvodnje. Poželjan je vršaj u zrnu što se odnosi na gazdinstva u ravničarskom delu. Gazdinstva u  brdskom i ravničarskom delu koja poseduju domaće životinje koje su namenjene za potrebe gazdinstva proizvede kukuruz namenjen za ishranu sopstvene stoke. Berba na ovim gazdinstvima se obavlja beračima u klipu a imamo i terena gde se obavlja ručno tako da je za njih najčešća preporuka setva hibrida FAO 400 i 500 a u ravničarskom delu 400,500 i 600.

Srednja gazdinstva su u najvećem procentu sa zastupljenim ratarstvom i stočarstvom. Njihova proizvodnja kukuruza je za vlastite potrebe gazdinstva. Za srednja gazdinstva u ravničarskom delu u zavisnosti od potrebe preporučuje se izbor kukuruza za vršaj u zrnu ranijih grupa zrenja (200, 300 i 400), za berbu u klipu FAO 500 i 600 kao i silažni kukuruzi različitih grupa zrenja. U redovnim rokovima setve za silažu seju se hibridi FAO 600 i 700, posle razoravanja krmnih kultura posle prvog otkosa ili košenja FAO 400 i 500 a u postrnoj setvi FAO 100, 200 i 300. U brdskom delu preporuka su hibridi FAO grupe zrenja 400 i 500 za berbu u klipu kao i silažni hibridi FAO 500 i 600.

Veća gazdinstva imaju i kompleksniju proizvodnju. Njihova tehnička opremljenost je u stalnom usponu koja se prilagođava novim tehnološkim zahtevima. To podrazumeva opremljenost sa kombajnima za vršaj kukuruza u zrnu, samohodnim silo kombajnima, sušarama za zrnaste proizvode, silosima i drugo. Ova gazdinstva za vršaj u zrnu pored ranih hibrida mogu da seju i hibride FAO 500 i 600 koja mogu da se osuše do vlage od 14% za bezbedno skladištenje. Za silažu se preporučuju hibridi od grupe 200 do 700 u zavisnosti od roka setve, a često se pojavljuju i viškovi kukuruza koje prodaju na tržištu pa preporučujemo hibride FAO 300 i 400 koji brže otpuštaju vlagu što smanjuje odbitke na otkupnim mestima. U brdskom delu se takođe diferencira jedan broj proizvođača sa većim površinama, koji počinju sa vršajem kukuruza u zrnu tako da im se za tu namenu preporučuju hibridi FAO 200 i 300, za berbu  u klipu samohodnim ili vučenim beračima 400,500 i 600 a za silažu hibridi FAO 500 i 600. Za silažu posle razoravanja krmnih kultura u brdskom području se preporučiju hibridi FAO grupe 300 i 400 da bi mogli da stignu u fazu mlečno – voštanog zrenja pre pojave prvih mrazeva.

U globalu na našem području je moguća zastupljenost svih FAO grupa zrenja od 100 do 700, sa različitim rasporedom u zavisnosti od terena do terena i od strukture gazdinstava.

Milenko Đurić, savetodavac za ratarstvo

PSSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci