[Stefanović VladicaUčesnik]

KAKO NAPRAVITI KOMPOSTA
Za kvalitetno spravljanje komposta ima nekoliko važnih preduslova:
1. Da gomila za kompostiranje bude pravilnog oblika i zaklonjena od sunca i vetra radi lakšeg održavanja vlage u gomili
2. Da podloga za slaganje materijala bude ne propusna, a pre slaganja materijala na podlogu naneti 10- 12 cm zemlje radi upijanja tečnosti prilikom ceđenja materijala
3. Materijal koji se kompostira izmešati s 30- 90 kg negašenog kreča
Kada je ovako pripremljen teren i materijal, tada se određuje i priprema tečnost u kojoj se nalaze mikroorganizmi (bakterije) iz BactoFil đubriva. To se radi tako, da se uzme 2 litre BactoFil đubriva, razredi u 20 litara vode i time slojevito oprska cela površina. Sa ovom količinom vode i sredstva može se zapreminski oprskati 1 m- 3m mase.
Postupak je, da se razastre materijal koji se kompostira debljine oko 20 cm rastresit ili 10 cm nabijen i oprska pripremljenim sredstvom, zatim se ponovo nanese masa, pa oprska, i tako sve do visine oko 150- 200 cm, što zavisi od sabijenosti materijala.
Posle svakog nanešenog sloja BactoFil đubrivom oprskanog, vrši se polivanje vodom i to se radi sve dok se gomila ne završi.
Na gornji sloj ovako pripremljene gomile stavlja se plastična folija ili se nanosi zemlja u količini oko 10 cm po celoj širini i zaseje neki usev (pšenica i sl.) kako ne bi došlo do spiranja zemlje sa površine gomile. Povremeno se kontroliše i meri temperatura unutar mase. Masa ne bi smela da pređe temperaturu veću od 40 stepeni celzijusa.
Ako se to dogodi, tada istu treba rashladiti dodavanjem vode.
Ako su svi pomenuti uslovi zadovoljeni, tada se ovaj materijal razloži u prolećnim uslovima za 50- 60 dana, a u jesenskim za oko 90 dana.
Kompost spremljen na ovaj način može se upotrebljavati za različite namene u poljoprivredi. Za spravljanje smeše za rasad bilo da se proizvodi u leji ili u kontejnerima ili da se njime đubri površina zemljišta. I u jednom i u drugom slučaju treba da se posle nanošenja na zemljište što pre izmeša sa zemljom. Ako se pravi supstrat za kontejnere ili kesice, tada se uzima: 50 % zemlje koja je odabrana tako da nije sa mesta gde su korišteni pesticidi, herbicidi i gde nije bilo razlaganja organske materije u kojoj je bilo zaraženih biljaka, stavlja se 30 % komposta, 10 % peska i 10 % zeolita (mleveni kamen). Ako nema zeolit kamena stavlja se 10 % dobrog treseta(prosejanog ili samlevenog). Ovakav supstrat ima prednost nad ostalim u toliko, što se u njemu nalaze odabrane ciljane bakterije(asimbiotske bakterije slobodni azotofiksatori) kao i bakterije mobilizatori fosfora i kalijuma. Pored toga u supstratu se nalaze i vitamini, auksini i giberalini neophodni za dobro nicanje, klijanje i ukorenjivanje biljaka.
Vladica Stefanović
PSSS Negotin

[Autor]

Članci