Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko – vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na hemijsku reakciju zemljišta , humusa, azota, fosfora i kalijuma.
Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme njihove primene.
Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.
Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova granična vrednost je 3 i ako zemljišta imaju vrednost Azot: Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu.
Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na:
siromašna (<0.10 % N);
srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i
dobro obezbeđena (>0.20 % N).
Prema ovoj podeli dodati N prilikom đubrenja i to obično na jesen sa osnovnom obradom i u proleće kao prihranu u više navrata.
Fosfor i kalijum:Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.
Reakcija zemljišta ( ph vrednost)ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr.
Na našem terenu se preporučujed da optimalne pH vrednosti za u voćne vrste budu:
jabučasto (5,2 – 7,7);
koštičavo (5,7 – 7,7);
jezgrasto (6,0 – 7,0) i
jagodasto (5,1-6,5).
Na osnovu odstupanja dodaje se krečnjak koji služi za popravku ph vrednosti zemljišta obavezno uz dodavanje organskih đubriva.[/center]
Savetodacav Tonić Dejan[/left]
Tonić Dejan
Tonić Dejan