U principu, kalcizacija se može obavljati tokom cele godine ako na zemljištu nema useva.Ipak može se reći da je najpogodnije vreme za ovu meru odmah posle žetve strnina,odnosno u vreme zaoravanja strništa. Pod uticajem krečnog materijala zemljište podleže velikim promenama i potrebno je izvesno vreme da se život u zemljištu prilagodi novim uslovima. Na prvom mestu tu je reč o promeni mikroflore. U zemljištu koje je kiselo nema dovoljno korisnih bakterija, uglavnom su zastupljene gljive kojima odgovara kisela sredina. Unošenjem krečnog materijala smanjuje se kiselost a istovremeno se onemogućava dalji razvoj gljivica koje ne podnose novu sredinu. Novi uslovi su pogodni za razvoj korisnih bakterija u zemljištu. Da bi se baktrerije razvile u dovoljnom broju potrebno je duže vreme. Đubrenjem stajnjakom i uopšte unošenjem organske materije bakterije se ubrzano razmnožavaju jer se tom prilikom unose u zemljište i velike količine korisnih bakterija. Ove promene u zemljištu imaju veliki uticaj na useve koji se gaje posle kalcizacije pa se zato krečni materijal i ne rastura dok se usevi ne sklone. Ako se kalcizacija obavlja odmah posle žetve, zemljište ostaje obično slobodno sve do proleća kada se seju okopavine.U tom slučaju od kalcizacije do setve prođe oko 9 meseci što je dovoljno da se procesi u zemljištu odigraju i da novi usevi ne trpe nikakve posledice usled promena koje izaziva unošenje krečnog materijala u zemljište.
Snežana Stojković- Jevtić, dipl. ing.
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana