[Stanković SašaUčesnik]

Jesenja setva ozimih strnih žita, glavni je posao ratara krajem godine. Niske cene pšenice roda 2024-te u odnosu na očekivane, značajan pad prinosa kukuruza, moglo je da ukazuje da se ove jeseni neće sejati onoliko koliko se inače seje na području Nišavskog okruga. Planirane površine za jesenju setvu biće na nivou višegodišnjeg proseka od oko 40000ha. Ovogodišnju jesenju setvu, kao i mnoge pre, karakteriše značajan procenat površina koje će biti posejane sopstvenim semenom-semenom iz ambara. Povećanje cene semena strnih žita za 30-40% u odnosu na predhodnu jesen, nedovoljno semena domaćih sorti koje su u setvi najzastupljenije uvek bile, glavni je razlog zbog čega će mnogi proizvođači sejati nedeklarisano i nedorađeno seme. Zbog toga seme upotrebljeno u setvi neće imati ujednačenu energiju klijanja, neće biti u startu dobro i kvalitetno nicanje i neće biti adekvatne zaštite semena. Deklarisano i kvalitetno dorađeno seme tretirano je sistemičnim fungicidima. Tako su semena i buduće biljke zaštićene pre svega od glavnice a zatim i pritiv drugih bolesti u početnim fenofazama razvoja. Cena đubriva nije povećana u odnosu na prošlu jesen i ovo proleće, ali primena startnog đubrenja ponovo i ove jeseni neće biti na potrebnom nivou. Podsdetimo da su otpornost na bolesti, otpornost biljaka na niske temperature, bolje ukorenjavanje i bokorenje, bolji prinos i posebno kvalitetno nalivanje zrna u velikoj zavisnosti od primene fosfora koga uglavnom prema agrohemijskim analizama zemljišta nema dovaljno. Pravilno i izbalansirano đubrenje, kvalitetna priprema zemljišta i setva, glavni su preduslovi ostvarivanja željenih rezultata prinosa. Prosečni prinosi na teritoriji Nišavskog okruga su oko 3,5-4t/ha. Ukoliko se primeni potrebna agrotehnika, đubrenje potrebnim količinama fosfora, kvalitetna priprema zemljišta i setva, valjanje posle setve, unošenje semena na potrebnu dubinu setve i pravovremena i potrebna količina primene azota u prihrani, kao i zaštita protiv korova, prinosi moraju biti iznad 5t/ha, a iskustva proizvođača ovih krajeva pokazuju da se može postići i između 6-7t/ha.

Već je polovina novembra, međutim procena je da je posejano nešto oko 50% površina pod jesenjim kulturama. Na početku optimalnog roka setve posejano je 10-tak% površina pod ozimim vrstama. Ovi usevi su trenutno u fenofazi bokorenja i spremni su za zimu. Tokom polovine i kraja okrobra posejano je preostalih površina do 50%, u uslovima gde nije bilo povoljne vlage za kvalitetnu osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i setvu. Usevi posejani u suvo čekali su kišu i očekuje se njihovo nicanje. Usevi koji su imali u setvenom sloju nešto vlage, predvojeno su nikli i nemaju željeni sklop biljaka. Uglavnom je na ovim parcelama bilo nicanja po tragovima točkova traktora. Ovi usevi su u fenofazi 2-3 lista i nisu ujednačeni u porastu i sklopu. Proizvođači-ratari, zadnjih godina imaju pozitivna iskustva sa novembarskom setvom, od 10-tog do 20-tog novembra. Ne žure sa setvom iz više razloga. Najčešće, objektivno se ne može sejati pre početka novembra, usled kašnjenja u sazrevanju i žetvi kukuruza, usled nedostatka padavina ili previše padavina. Zadnjih par godina unazad pokazalo se da je setva u novembru boljih rezultata jer nema pojave bolesti već u jesen kao ni potrebe za dodatnim zaštitatama proitiv bolesti i štetočina. Ove jeseni kukuruz je kao nikad ranije izašao sa njiva. Sa tog aspekta moglo se odavno sejati. Kiše polovinom septembra bile su dosta dobre i popravile su vlažnost zemljišta ali i izazvale neke proizvođače da dosta rano seju. Posle kiše od 15-tak mm/m²očekuje se nastavak setve. Poboljšanje uslova vlažnosti zemljišta doprineće da se obavi kvalitetna osnovna obrada, predsetvena priprema zemljišta i sama setva. Proizvođači koji su uspeli zahvaljujući dobroj mehanizaciji da obave osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta sada mogu samo da poseju i da se sačuva postojeća vlaga za brže, kvalitetnije i ujednačenije nicanje biljaka.

 

 

 

Ne treba preterivati sa dubinom obrade jer se vade grudve koje se brzo suše i teško razbijaju tako da nema dobrih uslova da pripremimo zemljište za kvalitetnu setvu. Preporučuje se posle setve i redukovana obrada zemljišta kojom bio se manje izgubila korisna vlaga za setvu i nicanje. Posle ovih padavina očekuje se da će se planirani obim setve ozimih strnina obaviti do kraja novembra.

Preproruka sortimenta je da se seju sorte tolerantne na zakašnjenje u setvi, sorte fakultativnog tipa. Za potrebe stočne hrane treba sejati ječam, tritikale i visoko prinosne sorte pšenice nešto slabijeg kvaliteta zrna. Sorte boljeg kvaliteta zrna obično postižu nešto niže prinose u odnosu na prinosne sorte. Sorte boljeg kvaliteta zrna, višeg sadržaja proteina, glutena, višeg hektolitra, koji zahtevaju mlinsko pekarske industije i otkupljivači merkantilne pšenice, treba da seju ratari koji seju za tržište. Sve sorte koje su na tržištu jesu dobre, jedino treba podići nivo agrotehnike i time boljim postignutim prinosima prevazići eventualno nisku cenu proizvoda i uticati na rentabilnost proizvodnje. Plodored je najvažnija agrotehnička mera u proizvodnji svih ratarskih kultura. Dvopoljna smena kukuruz- pšenica nije dovoljna, uvođenjem treće kulture, stočnog graška, grahorice ili neke deteline, smanjuje se zakorovljenost, potreba za primenom herbicida, popravljaju fizičke i hemijske osobine zemljišta, povećava prinos za 40-60% u odnosu na dvopoljnu smenu kukuruz-pšenica. Poštovati sortnu agrotehniku u smislu poštovanja odgovarajuće norme setve u skladu sa rokovima setve, kao i adekvatne norme primene azota. Ukoliko se kasni u setvi povećati normu setve u skladu sa vremenom zakašnjenja u setvi.

[Autor]

Članci