[Stanković SašaUčesnik]

Polovina je poslednje dekade oktobra, što je skoro kraj optimalnog roka setve ozime pšenice i ostalih strnina. Na teritoriji nišavskog okruga višegodišnji plan jesenje setve je oko 40 000ha a još uvek setva nije ni počela. Vrlo nepovoljni vremenski uslovi u toku predhodne žetve, loš kvalitet roda, veliki pad prinosa i šteta od velikih količina padavina u toku žetve, uz nisku cenu u otkupu, sigurno su razlozi zbog kojih će neki proizvođači odustati od setve. Procena je da će biti posejano bar za 10% manje površina od višegodišnjeg prooseka. Kašnjenje u setvi će sigurno doprineti da pojedini proizvođači odustanu od setve ozimih strnina. Kad se još tome doda da je ovogodišnja setva skuplja od setve ranijih godina, onda se nemože očekivati da se ispuni višegodišnji plan setve za područje nišavskog okruga. Ono što najviše opterećuje poljoprivredne proizvođače je cena derivata, koji su vrlo skupi. Cena semena je nešto viša od cene pšenice nekoliko predhodnih godina. To će i one koji žele da seju pšenicu opredeliti da seju sopstveno seme, seme iz ambara, kako bi ih setva manje koštala. Procena je da se na našem terenu seje više od 40% nedeklarisanog semena. Setva deklarisanog i kvalitetno dorađenog i zaprašenog semena presudna je za dobijanje dobrih prinosa. Pri kraju smo optimalnog roka setve a da gotovo setva nije ni krenula. Na teritoriji nišavskog okruga, kiša nije pala skoro tri meseca. Zemljište je vrlo suvo i procena je da je trenutni deficit vlage oko 200mm/m2 . Uslovi za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu zemljišta i samu setvu vrlo su nepovoljni. Potrebno je da padne 25-30mm/m2 kiše da bi se stvorili povoljni uslovi za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta za setvu. Pojedini proizvođači, koji poseduju adekvatne teške tanjirače, uspeli su da sa dva do tri unakrsna tanjiranja obave osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta, i da poseju pšenicu. Ipak i ovaj način obrade i pripreme zemljišta za setvu vrlo je teško izveden, sa puno troškova, praćen vrlo suvim zemljištem i mogućnostima da se seme do kiše i stvaranja povoljnih uslova za nicanje podvrgne delovanju glodara i kasnije padavinama da ostane na površini usled sleganja zemljišta. Optimalni rok setve je kad su uslovi za setvu povoljni, kad su vlaga i temperatura povoljni za nicanje, uslovi zemljišta povoljni za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta za setvu. Makar setva bila i novembarska pa čak se dešavalo i decembarska, bolja je nego setva u nepovoljnim uslovima. Svako zakašnjenje u setvi rezultira smanjenju prinosa. Sa kašnjenjem u setvi skraćuje se period između nicanja i početka bokorenja, bokorenje smanjuje i prolongira za proleće što nije baš poželjno jer se smanjuju mogućnosti postizanja visokih prinosa. Oktobarska setva bitna je jer je poželjno da pšenica uđe u zimu u fenofazu bokorenja u kojoj je pšenica najtolerantnija na niske temperature. Ipak višegodišnje iskustvo pokazuje da je setva do 15-20 novembra često praćena postizanjem dobrih rezultata prinosa i s obzirom da je većina radova u polju obavljeno, većina proizvođača se nada da će upravo u ovom periodu obaviti setvu ozimih strnina. Procena je da se sa setvom ozimih strnina nemože krenuti pre polovine novembra meseca. Ovo je rizično vreme za setvu ječma, koji je nešto osetljiviji na niske temperature od pšenice i tritikalea. Ipak potrebe za ječmom kao kvalitetne sirovine za stočnu hranu su velike te je setva ječma neizbežna i pored toga da će kasniti. Setvu ječma van optimalnog roka treba da prati povećanje setvene norme za 10-15%. S obzirom na nedostatak padavina, na vrlo veliku zbijenost zemljišta usled velikih količina padavina u julu, osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta mogu biti takođe nekvalitetne i na nekvalitetnu obradu zemljišta treba takođe poivećati setvenu normu za 10-15%. U zakasnelim rokovima setve preporuka je da u setvenoj strukturi pšenice uvrste proizvođači rane i srednje rane sorte pšenica koje će imati manji pad prinosa od kasnijih sorti pri setvi u kasnijim rokovima setve. Pri zakasneloj setvi sejati ranostasnije sorte poput ranih sorti kao što su Darija, Nataša, Ingenio, Sothys i srednje ranih sorti, poput, Opsesije, Renate, Vizeljke, Carice, Simonide, Zvezdane, Rapsodije, Renesanse, Balatona, Amicusa, Ilica, Fareinelia, Solehia, Sofrua, Sobreda. Prema novijim zahtevima mlinske industrije, u cilju poboljšanja kvaliteta hlebva tržištu će biti sve važnije sorte pšenice biti poboljšivači i hlebne sorte. Od sorti poboljšivača, na tržištu su zastupljnjene sorte BC Renata, BC Daria, Julia, Amicus, Pobeda, Renesansa, Simonida, Zvezdana, Rapsodija, Futura, Talas, a od hlebnih sorti, BC Anica, Komoram, Moisson, Solehio, BC Opsesija, Evropa-90, Pudarka, Melodija. Na našem tržištu semena, od ječmova zastupljene su sorte dvoredog-NS-565 i šestoredih ječmova-Nonijus, Komoram i Grand. Od sortimenta tritikalea, najpoznatiji, najprinosniji i najzastupljeniji na našem tržištu su Rtanj i Odisej, Kardinal, Goran, Vožd.
Valjanje neizostavna mera u tehnologiji proizvodnje pšenice, kojom bi se istisnuo vazduh iz zemljišta, seme postiglo što bolji kontakt sa zemljišnom vlagom, postiglo bolje i ujednačenije nicanje i ujednačenije proticanje narednih fenofaza razvoja biljke. Mineralna ishrana je najvažnija agrotehnička mera u proizvodnji svih ratarskih kultura, pa i ozimih strnina. Osnovnim đubrenjem pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti celokupnu količinu potreba za kalijumom i fosforom, zavisno od rezultata agrohemijske analize zemljišta. Preporuka je da se 30% predviđene količine azota unese pod predsetvenu pripremu zemljišta, a ostatak u prihrani useva u proleće. Naši proizvođači će ipak sejati pšenicu i ostala ozima strna žita. Ozime strnine daju bolje prinose od prolećnih. Ozime strnine se odlično bore protiv korova i odlične su predkulture svim ostalim kulturama, pa zauzimaju vrlo bitno mesto u plodoredu. Područje nišavskog okruga, ima dosta proizvođača stočara, koji u cilju proizvodnje jeftinije i kvalitetne stočne hrane u svojoj strukturi biljne proizvodnje značajno mesto daju pšenici, ječmu i tritikaleu.
Дr Saša Stanković

[Autor]

Članci