Na osnovu izučavanja utvrđeno je da je veoma važno podesiti kosidbu tako da se obezbedi dovoljno vremena za obnavljanje rezervnih hraniva u korenu. Vreme potrebno za obnavljanje hraniva može se skratiti ako se lucerka gaji na plodnom zemljištu, obezbedi hranivima i štiti od bolesti i štetočina. Zato je razmak između predposlednjeg i poslednjeg otkosa veoma važan i treba planirati kosidbu lucerke, kako bi omogućili da ovaj period bude što duži. Kosidba poslednjeg otkosa u jesen u SAD i Kanadi je oko polovine oktobra, dok je u našim uslovima krajem oktobra i početkom novembra.Trootkosni sistem za košenjem trećeg otkosa početkom septembra dao je veće prinose od istog sistema sa košenjem poslednjeg otkosa u drugoj polovini septembra. Češće se u našoj zemlji koristi četvorootkosni sistem, u uslovima suvog ratarenja, a u navodnjavanju ili sa dovoljno vlage petootkosni sistem. Treći otkos u četvorootkosnom sistemu kosi se u periodu od 20. jula da 1. avgusta a poslednji četvrti otkos oko 10. septembra.U petootkosnom sistemu najčešće se četvrti otkos kosi oko 20. jula a peti 28. septembra. Sistem kosidbe sa četiri ili pet košenja u godini, i košenjem poslednjeg otkosa neposredno pre stalnih mrazeva, krajem oktobra, obezbeđuje se iskorišćavanje jesenjeg porasta i umanjuje rizik nedovoljnog snabdevanja rezervnih hraniva, odnosno smanjenja prinosa i dužine života biljaka.
Srđan Cvetković, dipl. ing. poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan