[Stojkić SlavicaUčesnik]

JELA – Drvo smelosti i čestitosti

Ovo je domaća vrsta,kod nas inače dosta rasprostranjena,uglavnom na većim nadmorskim visinama. Preporučujemo sađenje u grupama ili većim masivima (za pošumljavanje). Uspeva ona i u gradskim sredinama, ali će joj smetati dim,prašina i suv vazduh, pa će njen porast biti znatno manji nego na prirodnim staništima. Uzimajući u obzir da je jako dekorativna, i pravilne piramidalne krošnje ne treba je izostaviti kod sadnje u vangradskim uslovima. Jela je četinarska vrsta drveća koja pripada porodici borova (Pinaceae). Od prirode je rasprostranjena u planinama srednje, južne i delom zapadne Evrope. Dostiže visinu od 65 metara i prečnik do 1,5 metara. Raste ravno, poput sveće, krošnja je kupastog do cilindričnog oblika. Iglice su dugačke, sa dve bele pruge na naličju. Mirisi izdanaka i drveta su prijatni i smolasti, dok je ukus gorkast. Šišarke stoje uspravno, duge 10-15 cm, valjkastog su oblika. Zrele šišarke se na stablu raspadaju, tako da na stablu ostaje samo vreteno šišarke. Jela uglavnom raste na zemljištima bogatim humusom, a u planinskim predelima javlja se i do 1500 m nadmorske visine. Kod nas je ima na planinama istočne, zapadne i centralne Srbije (Rtanj, Maljen, Stara planina, Kopaonik i dr.) Obzirom na lepotu, dugovečnost i veličinu, jela je vezana za mnoga narodna verovanja, priče i pesme. Po jednom verovanju, jela je stan gorskih vila, a po jednoj priči, Sveti Sava je u dubokoj starosti seo pod jelu, da se odmori i u tom ga bog pozva sebi.Tako se on sa tog mesta uznese na nebo, a jelu blagoslovi da bude zelena i leti i zimi. Jela predstavlja simbol smelosti i čestitosti.
Lekovita svojstva : Jela ima i mnogobrojna lekovita svojstva koja su prepoznata još u dalekoj prošlosti. Zbog toga se od davnina koristi za lečenje i olakšavanje različitih tegoba.
Žvakanje sasvim mladih grančica jele deluje na izlučivanje mokraće, a primenjuje se i protiv osipa, skorbuta i glista. A od mladih izdanaka i iglica, punih vitamina C, priprema se i čaj koji se preliva vrućom, ali ne i ključalom vodom i ostavi 5 do 10 minuta. Pije se topao s medom, protiv kašlja i gripoznih infekcija. Dobar je i za čišćenje krvi. Od smole se dobija terpentin, a mladi izdanci i iglice služe kao lek u medicini i za dobijanje eteričnog ulja koja deluju antiseptično i koriste se za iskašljavanja sluzi i gnoja, prehlade, bronhitisa, plitkog disanja, reumatizma i artritisa, kao i nervne napetosti. Ako se primeni lokalno (na kožu) ovo etarsko ulje povećava prokrvljenost na mestu koje se namaže i stvara osećaj toplote. Često je sastavni deo masti, gelova, kupki i drugih preparata koji se utrljavaju, ili koriste kao dodatak kupkama za ublažavanje bolova kod reumatizma i išijasa i tegoba kod gornjih disajnih puteva. Dragocen je i u izradi losiona za čišćenje kože.

Savetodavac: Slavica Stojkić

[Autor]

Članci