Jari graškovi su dobar i jeftin izvor proteina za ishranu svih vrsta i kategorija stoke. Optimalni rok za setvu počinje već u trećoj dekadi februara i traje do sredine marta. Rano se seje,jer klija i niče na niskoj temperaturi, 2-4 stepena, mada je ovaj proces znatno brži u toplijim uslovima (18-25 stepeni). Kod nas se uglavnom gaje sorte dugog dana koje zahtevaju dobro osvetljenje. Potrebe graška za vodom su takođe velike, ali pošto se rano seje i ima dubok korenov sistem uspeva i u sušnijim uslovima. Jari krmni graškovi imaju kratku vegetaciju pa samim tim i skromnije zahteve prema mineralnoj ishrani ( oko 40 kg azota, 70-80 kg fosfora i 80-120 kg kalijuma/ha).Fosfor i kalijum treba uneti u zemljište u osnovnoj obradi, a azot 15 do 20 dana pre setve. Kao leguminozi azot je potreban na početku vegetacije. dok se ne korenu ne formiraju kvržice sa bakterijama koje imaju sposobnost da usvajaju atmosferski azot i da ga prevode u azot dostupan biljkama. Prihrana azotom praktično nije potrebana. Najbolje uspeva na dubokim i plodnim zemljištima oko neutralne pH vrednost, mada dobre rezultate daje i na kiselijim parcelama. Pri proizvodnji krmnog graška za zrno najveći izazov je odrediti pravi momenat žetve, kako gornje mahune ne bi pucale, (dovodi do gubitka zrna), a da donje budu u zrelom stanju.Ukoliko se ozimi stočni grašak koristi za zelenu krmu, treba ga kositi u vreme punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. Ako ga sejemo združeno sa potpornim usevom (tritikale ili ječam) za proizvodnju sena, kosidbu treba obaviti pre klasanja strnina , jer osje loše utiče na njegov kvalitet.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan