P.syringae pv. morsprunorum se razvija na mnogim vrstama roda Prunus, posebno na višnji,trešnji,breskvi,šljivi i kajsiji.Štete od ove bakterioze mogu da iznose i preko 80%,a nastaju zbog parazitiranja grana i lišća.
Najtipičniji simptomi se javljaju na lišću i granama.Na lišću se prvo formiraju sitne hlorotične pege, koje kasnije nekrotiraju,tkivo u okviru pega ispada,tako da se javlja simptom rupičavosti.Na letorastima se javljaju nekrotične pege u okviru kojih kora puca.Na debljim granama se vremenom formiraju rak-rane,praćene isticinjem smole i one su tipični simptom bolesti.Na njima se usled reakcije zdravog susednog tkiva,javljaju i zadebljanja i guke.Na kraju prstenasto obuhvaćene grane i letorasti zaostaju u porastu,sasušuju i izumiru.
Patogen se održava u obolelim biljkama i u ciklusu postoje zimska i prolećna faza.Tokom zime zime bakterija formira rak-rane,a u proleće pege na lišću.U jesen infekcija letorasta i mladih grana se najčešće dešava preko lisnih ožiljaka,ali je moguća i preko povreda na kori.Bakterije u toku zime naseljavaju lisne i cvetne pupoljke,kao i koru na kojoj nastaju rak-rane.U proleće na obolelim granama se javlja bakteriski eskudat.Bakterije se rasejavaju pomoću kišnih kapljica i dospevajući na mlado lišće ostvaruju zarazu.Sa starenjem lišće postaje otpornije na infekciju.
Povećana vlažnost pospešuje razvoj patogena,a širenje tokom vegetacije potpomažu kišne kapi spirajući bakterijski eskudat.Optimalna temperatura za razvoj patogena je 25⁰C.
Najbolja zaštita se može ostvariti primenom preparata na bazi bakra.Njih treba primeniti u kritičnim periodima za ostvarenje zaraze a to su:početak opadanja lišća u jesen i nakon listanja voćaka u proleće.
Dipl.ing.Siniša Nedeljković
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša