[Nešić BojanaUčesnik]

Najveće nedoumice, ali i najveći izazov za poljoprivredne proizvođače koji žele da konkurišu za IPARD podsticaje jeste izrada biznis plana. Poslovni plan mora biti usuglašen sa formom koji je propisala IPARD agencija. Postoje dve vrte biznis planova koje je potrebno priložiti uz prijavu. Jedan je tkz. prost biznis plan za investicije do 50.000 eura, a za investicije preko 50.000 eura potrebno je izraditi složeni biznis plan.

Forma prostog biznis plana je koncipirana tako da se na početku navode osnovni podaci o podnosiocu zahteva i predmetu investicije. To su podaci koji se odnose na ime i prezime, BPG, datum osnivanja gazdinstva, adresa i ostali kontakt podaci… Zatim se opisuje postojeća proizvodnja, njena struktura i obim, navode se svi proizvodi koji se proizvode na gazdinstvu kao i oni proizvodi čija se proizvodnja planira u budućnosti. Takođe, navode se podaci vezani za prethodnu i tekuću godinu, ali i oni podaci koji se odnose na godine tokom sprovođenja projekta. Od troškova se navode svi materijalni i nematerijalni troškovi za predhodnu i tekuću godinu, kao i za planirane godine.

Obavezna je evidencija osnovnih sredstava. Najpre se navode podaci o vlasništvu i strukturi zemljišta, o zasejanim/zasađenim površinama. Tu su još informacije o vrednosti objekata, o broju i kategorijama životinja. Potrebno je projektovati broj stalno zaposlenih, a ako dođe do novog zapošljavanja i broj tih radnika. Iz angažovanja radne snage se može projektovati trošak zarada.

Sledeće što obuhvata biznis plan jeste projekcija plana prodaje onih proizvoda koji su navedeni na početku Biznis plana. Ta projekcija se radi za sve godine realizacije projekta. Potrebno je biti što realniji po pitanju količine, cene i vrednost prodaje. Posle toga na osnovu projektovanog plana prodaje može se predstvatiti struktura prihoda. Prihodi se sastoje od prodaje proizvoda, podsticaja, ali i IPARD podrške po godinama realizacije projekta. Za svu opremu, i onu postojeću, ali i novu, kao i za objekte vrši se obračun amortizacije.

Takođe, potrebno je pojasniti strukturu i dinamiku ulaganja. Ako se investicija realizuje iz kredita, mora se prikazati i obračun kreditinih obaveza na taj način što će se za svaku godinu prikazati anuitet, kamata, iznos rate i ostatak duga.

Posle svih projektovanih prihoda i rashoda, uz uračunate podsticaje, IPARD podrške pravi se bilans uspeha, a zatim se označava reprezentativna godina. Potrebno je uraditi i novčani tok za svaku godinu realizacije investicije na temelju priliva i odliva sredstava Na kraju je potrebno odraditi i statička ocena investicije na osnovu dobijenih rezultata i konačna ocena opravdanosti investicije.

Bojana Nešić, dipl. ing. za agroekonomiju

[Autor]

Članci