Izmrzavanje ozimih strnina
U uslovima našeg podneblja na ozimim strnim žitima češće nastaju oštećenja od od mraza. Osetljivost biljaka na mraz uslovljena je količinom vode u tkivu i njenim odnosom sa sadržajem šećera i oligosaharida u ćeliji, a uzrok oštećenja je led koji se, smrzavanjem vode, može formirati u međućelijskim prostorima i u samoj ćeliji.Nastupanjem uslova koji obezbeđuju postepeno otapanje leda, voda se povlači iz međućelijskih prostora, ćelija je apsorbuje, a njen turgor se ponovo uspostavlja, tako da biljke mogu da nastave proces rastenja i razvića. Pri brzom i naglom snižavanju temperatura dolazi do formiranja leda unutar ćelije, nepovratnog narušavanja strukture citoplazme i uginuća biljke.Biljke mogu da stradaju i ukoliko duže budu pod ledenom korom, usled gušenja i gladovanja.U takvimuslovima sve rezerve ugljenih hidrata troše se na disanje. Pri naglom otapanju ledene kore takođe može doći do oštećenja i stradanja biljaka,jer se u takvim uslovima pogoršava provetravanje zemljišta. Biljke počinju da dišu bez prisusstva vazduha, stvaraju se otrovne materije štetne za biljku. Sposobnost biljaka da spreče ovakve procese i podnesu njihove toksične produkte u vezi su sa opštom otpornošću ozimih strnih žita na zimu. Na sve ova procese u ćelijama mladih biljaka pozitivno utiče takozvano „kaljenje“ biljaka, a to je zapravo povratno fiziološko prilagođavanje nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine, kojim se povećava prilagodljivost biljke i njena sposobnost prezimljavanja. Preduslov ovog procesa jeste zaustavljanje procesa rastenja i razvića i prelazak u stanje mirovanja, što zavisi od svetlosnih uslova, fotoperiodizma i ishrane biljaka.
Srđan Cvetković,dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan