[Krajnović DragoljubUčesnik]

Pri izboru teladi za tov kao primarni faktor naglašava se pripadnost određenoj rasi.Od rase zavisi tip i način tova ,visina i struktura prirasta,ekonomičnost kao i niz drugih parametara.Poznato je da na našim prostorima nije jasno izdiferenciran pravac govedarske proizvodnje (za mleko ili meso),što uslovljava da se uglavnom gaje rase kombinovanih sposobnosti koje daju dobre rezultate vezane za proizvodnju mleka ili mesa.Kod malih proizvođača dominira simentalska rasa,koja je tipična rasa kombinovanih sposobnosti.Starost odabrane teladi za tov kod nas uglavnom zavisi od ponude i ne može se precizno definisati.Masa teladi u momentu ponude na ovdašnjem tržištu,ima glavnu ulogu ,što posledično utiče da se pri izboru teladi pibližno iste mase u formiranoj grupi,grla razlikuju i do dva meseca po pitanju uzrasta.Uvođenjem jedinstvenog sistema obeležavanja goveda u Srbiji ,sva grla pre stavljanja u promet moraju biti obeležena i upisana u jedinstvenu bazu podataka i pored ušne markice moraju imati uverenje (pasoš),kao ipotvrdu da su zdrava i da potiču iz zdravog zapata ili područja u kome ne postoji nikakva zabrana za promet teladi.Pored navedenih uslova za izbor tovne teladi,ne sme se zanemariti ni činjenice da li je odabrano tele u prtethodnom(početnom) periodu života naučilo da se raznoliko hrani,odnosno da li je prešlo na korišćenje drugih hraniva osim mleka.Ovo se nameće kao ozbiljan problem kako za neosposobljeno mlado grlo koje u novonastaloj situaciji ne ume i odbija da konzumira ponuđenu hranu,usled čega gladuje,gubi na telesnoj masi (i do 20%),ali isto tako i za samog proizvođača koji ne može da pronađe pravo rešenje da bi sprečio gubitak u proizvodnji.Zbog toga je ponekad potrebno da prođe i više sedmica da bi se tele vratilo na „ulaznu težinu“,odnosno masu pri kupovini.Zbog navedenog problema ovaj period tova se naziva i „negativna faza tova“,a za proizvođača pravi tov počinje tek kada se tele vrati na početnu-ulaznu težinu.Da bi se izbegle negativne posledice,insistira se na tome da se prilikom nabavke mlade teladi za tov isključivo odabiraju ona grla koja su već priviknuta na konzumiranje kabaste i koncentrovane hrane.Kod takve teladi usled ishrane različitom vrstom kabastih i koncentrovanih hraniva dolazi do obrzovanja funkcionalnih buražnih resica,koje mogu iz oskudnije kabaste hrane(za razliku od mleka) da preuzmu i upotrebe dovoljne količine hranljivih materija koje se nalaze u buragu.Telad koja se hrane mlekom nemaju izražene aktivne resice pošto u osnovnovnom hranivu(mleku) imaju sve neophodne i lako dostupne hranljive materije sa kojima zadovoljavaju svoje potrebe.Unutrašnjost buraga kod ovako hranjenih teladi obraslo je finim,nežnim resicama koje svojom formom podsećaju na pliš.Ukoliko se teladima uz mleko nudi i seno,buražne resice će biti nešto bolje rzvijene i mogu se uporediti sa krupnim somotom.Takva telad će se lako prilagoditi novom načinu ishrane,pa samim tim i uslovima grupnog tova.U tovu koji je koncipiran tako da se obročna ishrana bazira na mleku (ili zamenama za mleko),žitaricama(koncentratima) i kabastim hranivom u vidu sena,prirast će u početnoj fazi biti nešto slabiji,ali će vrlo brzo zbog intenzivnog razvoja buražnih resica(podsećaju na jamboliju)produkcija mase postati izraženija i tako će se hranjena telad bez prethodnog perioda privikavanja lako prevesti u tov.Za dobar i pravilan razvoj buražnih resica treba praktikovati da se u u ranoj fazi ishrane telad privikavaju na suvu hranu(koncentrat i kvalitetno lisnato seno).

dipl.ing.Dragoljub Krajnović

[Autor]

Članci