[Stanković DejanUčesnik]

Izbor rase u sistemu krava-tele

Sistem krava-tele zasniva se na kravama tovnih rasa ili kombinaciji sa kravama kombinovanog smera proizvodnje,što znači da se u sopstvenim zapatima krava proizvodi podmladak za obnavljanje stada i tržišnu proizvodnju.Ovaj sistem u bukvalnom prevodu sa englesko jezika znači „sisajuća krda“.Glavne osobine ovog sistema su:rađanje kvalitetne teladi za proizvodnju mesa,uspešno gajenje teladi sa dojenjem do telesne mase od 250 do 300 kg,redovna plodnost krava i dobar zdrastveni status krava i teladi.Poželjno je sistem razvijati sa stalnom promenom rasa koje se ukrštaju.Zapat krava se može obnoviti i nabavljanjem teladi ženskog pola ukrštenih odgovarajućom tovnom rasom, pa ih gajiti za proizvodnju mesa.Krave melezi sa tovnim rasama daju po pravilu više mleka nego krave tovnih rasa što je povoljno za prirast teladi.Sa kravama melezima takođe ima manje problema sa koncepcijom od 60 do 90 dana po telenju.Krave za odgajivanje teladi ne treba da su velike i teške .Krave melezi su srednje mase,težine od 500-550 kilograma.Krave meleze treba oploditi semenom bikova neke treće rase od koje se očekuje kvalitetan podmladak za tov.Prosečna veličina stada na farmama u Evropskoj uniji je od 80-120 krava sa pripadajućim teladima.Od ukupnog broja gajenih goveda u Evropskoj uniji na ovakvim farmama se nalazi 44% populacije goveda i obezbeđuje više od 1/3 ukupne količine potrošenog mesa u Evropskoj uniji.Veličina takvih farmi se kreće od 100 do 160 ha zemljišta,od čega su 80% travnjaci ,a 20%ratarske površine za proizvodnju koncetrovane krme,silaže i slame.Smatra se da za jedno grlo treba obezbediti 0,8 ha pašnjaka i 0,20 ha oranica.U zapatima krava u sistemu krava-tele,telenja su uglavnom jesenja ili prolećna.Relativno kratka sezona telenja je značajna za organizaciju proizvodnje,a gazdinstva imaju za prodaju odjednom veći broj ujednačenih grla.Ni krave ni telad u doba paše ne treba prihranjivati ukoliko su u pitanju sejani travnjaci.Ako se grla napasaju na prirodnim travnjacima,koji nsu po pravilu lošijeg botaničkog sastava I kvaliteta,grlima treba obezbediti dodatnu ishranu upotrebom koncetrata kako bi se obezbedio adekvatan prirast.Telad se odbijaju krajem paše I odmah prodaju za dalji tov.U zavisnosti od države u kojoj su nastale evropske tovne rase su:
-evropske ostrvske:šothorn,angus,herford,galovej…
-evropske kontinentalne :šarole,limuzin,belgijsko plavo,romanjola,kijanina…
Simentalac je izuzetno zahvalan za sistem krava-tele,ali je u Evropi prvenstveno kombinovana rasa sa naglašenom mlečnošću.U Južnoj Americi I južnom delu SAD dosta se gaje rase koje imaju udeo gena zebua,kao što su brahman,bifmaster,santagetrudis I druge.Takođe postoji dosta planskih i neplanskih meleza,kao I rasa sa udelom gena bizona.U Severnoj Americi su dosta cenjeni angus,melezi angusa I simentalca I Hereford.Hereford je za tamošnje uslove značajna rasa jer na izuzetno lošoj kabastoj hrani pokazuje dobre priraste,a prisutan je I lohgorn mada je dosta potisnut.
U Srbiji postoje grla simentalske rase I domaće šareno goveče,koje u planinskim krajevima su nešto manjeg formata I postoje holštajn grla i njegovi melezi sa simentalcem.Za Srbiju je najinteresantije domaće šareno goveče i njihovi melezi sa tovnim rasama manjih okvira.To su krave manjeg formata ,težine između 450 I 500 kilograma.Ovaj tip goveda(simentalac x domaća goveda:buša,podolac) manjih je dimenzija i mlečnosti od 2500 do 3000 litara u laktaciji.Ovaj tip goveda ima simentalsku šaru,ali je nasledio dobru plodnost i dugovečnost domaćih rasa.Ovakva grla u sistemu krava – tele,ona ne bi promenila svoj način života.Telad sisaju skoro 120 dana, a krave dobijaju koncetrovanu hranu svega 2 meseca po telenju,dok ostale potrebe zadovoljavaju pašom ili kabastom hranom.Krave ovog tipa,parene sa grlima limuzin rase dale bi telad odličnog kvaliteta.Zbog manjeg formata ovih krava,limuzin daje manju I lakšu telad na rođenju, i idealno je rešenje za dobijanje teladi sa boljim klaničnim I tovnim osobinama.

Dejan Stanković PSSS “Užice”

[Autor]

Članci