[adminUčesnik]

Naime, poznato je da na pravilnu ishranu svinja veliki uticaj ima i detaljno poznavanje  i vrednosti hraniva. Pored sastava treba poznavati i druge karakteristike hraniva kao što su: miris, ukus, sadržaj štetnih toksičnih materija, kao i iskoristivost pojedinih hranljivih sastojaka. Neophodno je napomenuti da način prerade, način skladištenja, način konzerviranja imaju značajan uticaj na iskorišćavanje pojedinih hraniva. Hraniva za ishranu svinja dele u tri grupe: 1. ugljeno-hidrantna ili energetska, 2. proteinska (biljnog i životinskog porekla) i 3. mineralana.Najpoznatija hraniva iz grupe ugljeno-hidrantnih hraniva su žitarice od kojih se najviše koriste: kukuruz, ječam, pšenica, ovas, raž, tritikale.

– Kukuruz se najčešće koristi kao osnovno energetsko hranivo u ishrani svinja koje se u obrok uključuje u koncentraciji 50-70%. Odlikuje se visokim sadržajem lako iskoristivog skroba, niskim sadržajem proteina oko 8,7% sa izrazitim nedostatkom lizina i niskim sadržajem mineralnih materija.

– Ječam u poređenju sa kukuruzom ima nešto viši procenat proteina 10-11%, ali su oni lošeg aminokiselinske strukture sa izraženim deficitom lizina. Ječam zbog nižeg sadržaja energije odnosno masti ima uticaj na kvalitet deponovane masti, procentualno učeće ječma u hranivima prelazi 10% u prvoj fazi tova i 15% u drugoj fazi tova.

-Pšenica je po hranljivoj vrednosti slična kao kukuruz sa nešto većim sadržajem proteina ali sa nešto nižom energetskom vrednošću. Sadržaj proteina u pšenisi se kreće 10-14%. Ako se pšenica koristi u ishrani ne sme se koristiti suviše fino samlevena jer može da dođe do zastoja u varenj uhrane u crevima.

– Ovas ili zob značaj ovog hraniva u ishrani svinja je veoma mali, zbog visokog sadržaja sirovih vlakana ima negativan uticaj na svarljivost hranljivih materijau obroku. Ljušteno zrno ovsa ima veću svrljivost ne go celo zrno sa ljušturom i sadrži, 17% proteina, 7,2% masti, 2,3% sirove celuloze.

– Raž u sebi ima 12% proteina, 1,5% masti i 2,2% sirovih vlakana. Prisustvo velike količine proteina smanjuje se energetska vrednost raži. Obično se koristi u ishrani tovnih svinja gde može da zameni kukuruz ili pšenicu i do 50%.

– Tritikale ima veći sadržaj proteina i lizina i nižu energtsku vrednost od kukuruza i pšenice. Koristi se u ishrani starijih kategorija svinja, a uishrani prasadi se koristi i do 60%.

Sporedni proizvodi prehrambene industrije se takođe mogu koristiti u ishrnai svinja ali samo kao deo obroka. Najznačajnija hraniva su pšenične mekinje, rezanci šećerne repe i melesa. Pšenične mekinje se odlikuju velikim sadržajem sirove celuloze i niskom energetskom vrednošću. Sdrže oko 15% sirovih proteina loše aminokiselinske strukture. Smatra se da količina mekinja u obroku ne bi trebalo da prelazi više od 10-15%. Rezanci šećerne repe se takođe mogu koristiti u ishrani svinja. Odlikuju se visokim sadržajem šećera  oko 50%, imaju visok sdržaj celuloze 22% čija je svarljivost visoka i iznosi oko 85%, a sadržaj proteina je nizak oko 7-9%. U ishrani tovni svinja ne bi trebalo da prelaze količinu od 10-20%, a u ishrani suprasnih krmača se koriste i do 45%.

Belančevinasta hraniva se unose u obrok kako bi se promenile potrebe svinja u proteinima i mogu se svrstati u dve grupe: jedna su belančevinasta hraniva biljnog porekla, a druga životinskog porekla. Sojina sačma je najkvalitetnije hranivo iz grupr belančevinastih hraniva biljnog porekla, i koristi se u ishrani svinja kao osnovni izvor proteina, sadržaj proteina se kreće oko 45%. Proteini u sojinoj sačmi su visoke svrljivosti, bogati su lizinom. Punomasna soja korišćenjem ovog hraniva u obrok se pored kvalitetnih proteina unosi značajna količina ulja. U zavisnosti od perioda ishrane uključuje se u smešu od 5-10%. Suncokretova sačma spada u grupu proteinskih hraniva. U proseku sadrži oko 33% sirovih proteina i dosta sirove celuloze 14-23%. Proteini su loše svarljivosti naročito ako sačma ima dosta ljuske. korišćenjem suncokretove sačme sa visokim sdržajem proteina značajno se povećavaju proizvodni rezultati.  U proteinska hraniva animalnog porekla spadaju surutka u prahu, riblje brašno, mesno-koštano brašno. Surutka u prahusadrži oko 93%, suve materije, od čega 70% laktoze. Sadržaj proteina se kreće oko 12-13% i oni su izuzeno visokog kvaliteta. Velika količina laktoze je značajna u ishrani prasadi na sisi kao u ranom zalučenju prasadi u količini od 5-15%. Riblje brašno sadrži 10% vode i visok nivo najkvalitetnijih proteina od 50-70%. Proteini su izuzetno bogati lizinom 4-6%. Riblje brašno sadrži visok procenata mineralnih materija kalcijuma 3,5-7% i fosfora 2,5-4%. Pošto je bogato visokim sadržajem kvalitetnih proteina riblje brašno prvenstveno treba koristiti u ishrani prasadi u količini do 8%, a kod svinja u tovu ili krmača do 2%. Mesno koštano brašno ima sadržaj proteina od 45-55% i bogato je mineralnim materijama. koristi se u ishrani starijih svinja u količinio od 2-5%.

Pored osnovnih hraniva mineralna hraniva su obavezni sastav hraniva za svinje. Najvažniji mineralni elementi su stočna so, stočna kreda, diklacijum i monokalcijum fosfat i koštano brašno. Stočna so je obavezan dodatak u hranivima kod svih kategorija svinja, jer natrijum i hlor svinje ne mogu da usvoje iz ostalih hraniva, stočna so se daje u količini od 0,5%. Stočna kreda se koristi kao osnovni izvor kalcijuma. Sadrži oko93% kalcijum karbonata, 1% magnezijumovih soli i stranih primesa oko 1%. Sadrži oko 39% čistog kalcijuma i daje se u količini od 0,5-1%. Dikalcijum i monokalcijum fosfat sadrže 14-25% fosfora i daju se u količini od 0,5-1%. Koštano brašno je glavni izvor kalcijuma i fosfora, sadrži 28-30% kalcijuma i 12-14% fosfora i daje se u kličini od 0,5-1%.

[Autor]

Članci