[adminUčesnik]

Italijanski ljulj je dosta prisutan u prirodi. Ove godine kao korovska biljka je bio prisutan i u pšenici i to na nekoliko različitih lokaliteta. Prvobitno se počeo uzgajati na severu Italije. Najčešće živi 1-2 godine. Već u prvoj godini daje zadovoljavajuće prinose. U drugoj godini daje veći prinos. Spada u grupu visokih trava.
Koristi se u stočarstvu kao zelena sveža krma ili za proizvodnju sena, senaže i silaže. Može se kositi u povoljnim godinama i do tri puta.
Zbog brzog i bujnog razvoja u prvoj godini povoljan je za kratkotrajne travne smeše. U bokorenju stvara rastresit koren.
Od engleskog ljulja je grublja i viša biljka. Razmnožava se generativno. Ima ga najviše na vlažnijim prirodnim travnjacima i nižim terenima.
Za njega je važno znati da slabo podnosi gaženje i nisko košenje. Dosta se koristi na površinama gde treba da imamo brzo ozelenjavanje, privremeno i brzo stabilizovanje podloge kao i ozelenjavanje neuređenih površina. Takođe se može koristiti i na površinama koje su planom setve predviđene za kratkotrajne travnjake u proizvodnji stočne hrane.
Na oranicama se može sejati kao čist usev ili u smeši sa crvenom detelinom, lucerkom ili drugim detelinama i travama.
Najbolji predusevi su mu mahunarke. Nakon skidanja preduseva obavezno uraditi plitko oranje. Osnovna obrada nakon toga u avgusti i predsetvena priprema do sedam dana pre setve. Pri zasnivanju primeniti do 80kg/ha fosfora i 100 kg/ha kalijuma.
Setvena norma kada se seje sam je do 30 kg/ha deklarisanog semena, a kada je u smeši sa crvenom detelinom od 22-28 kg/ha. U smeši učestvuje do 20%. Ukoliko je zemljište loše pripremljeno količina upotrebljenog semena se povećava i do 50%.
Vreme setve kada je u smeši sa crvenom detelinom, a to je i najčešće, je od kraja avgusta do početka septembra, ili u proleće od kraja marta do polovine aprila. Ako Kosi se u vreme početka klasanja pošto biljka tada ima najviše hrannjivih materija. Nakon košenja se dobro regeneriše. Ako se koristi u ispaši najbolje je početi sa pašom kada su biljke visoke 25-30 cm.
Ako je moguće treba raditi navodnjavanje površina i prihranu useva. Posle svakog otkosa prihraniti čist usev Italijanskog ljulja sa 60-60 kg/ga azota.Tada se možemo nadati maksimalnim prinosima.
Prinos zelene mase je od 35-40 t/ha, a sena od 8-12 t/ha. Seno je odličnog kvaliteta, ima od 15-17 % proteina.

[Autor]

Članci