U organskoj proizvodnji grožđa ishrani vinove loze mora da se posveti posebna pažnja.Količine i vrste đubriva se određuju na predhodno urađene analize obezbeđenosti zemljišta hranjivim elementima.Unošenje organskih materija u zemljište, pre podizanja zasada, je neophodno za poboljšanje njegovih hemijskih, fizičkih i bioloških osobina.Dopuštena su sledeće sredstva za obogaćivanje zemljišta organskom materijom: zelenišno đubrenje, stajnjak, dozrelo kokošije đubrivo, nusproizvodi prerade životinjskih ostataka iz mesne i riblje industrije, morske alge i proizvodi od algi, kompost, ostaci od berbe i prerade grožđa, slama, kompost od kore drveta.Dozvoljena je upotreba prirodnih mineralnih đubriva kao što su: kameno brašno, dolomitno brašno, kalijum iz morskih algi, gips, kameni fosfat, magnezijum sulfat…
Dosadašnja iskustva u organskoj proizvodnji grožđa su pokazala da je moguće uspešno ishraniti vinovu lozu, bez upotrebe mineralnih đubriva.Kvalitetno izvedenim meliorativnim đubrenjem pre podizanja zasada, i kombinovanjem različitih organskih đubriva kao što su stajnjak, kompost, treset i zelenišno đubrenje u rodnom vinogradu, moguće je obezbediti sve neophodne makro i mikro elemente i dovoljno humusa u zemljištu.Posebno je važno povećati sadržaj humusa u siromašnim zemljištima do optimalnog nivoa od oko 3 %.Humus za sebe vezuje velike količine vode i pomaže biljci da lakše preživi sušni period.Da bi se sadržaj humusa povećao za 1 %, potrebno je na dubinu od 20 cm uneti oko 50 tona stajnjaka po 1 ha.Umesto stajnjaka moze se koristiti treset ili kompost u količini od 10 tona po ha.Za đubrenje vinograda prednost treba dati konjskom ili ovčijem polizgorelom ili zgorelom stajnjaku.Đubrenje stajnjakom treba izvoditi svake 3-4 godine u toku mirovanja loze.
U poslednje vreme teško je nabaviti kvalitetan stajnjak, pa se vinogradarima preporučuje primena zelenišnog đubrenja kako pre podizanja vinograda tako i u rodnim vinogradima.Za zelenišno đubrenje se koriste jednogodišnje biljke, koje brzo postižu maksimalan porast i daju veliku zelenu masu, kao što su leguminoze.U vreme cvetanja ili po precvetavanju zaorava se njihova biljna masa, čime se u zemljište unosi do 5 vagona zelene mase.
Dipl.ing.Nemanja Konstantinović
Konstantinović Nemanja
Konstantinović Nemanja