Сунцокрет је биљка која развија моћан коренов систем и велику надземну масу. Надземна маса која се формира у току једне године иста је као и количина зрна по хектару, и креће се од 3-5 т/ха. Овако велика органска материја која се ствара у току сваке године, захтева одређену количину воде и минералних материја. Од укупне количине хранива која се усвоје из земљишта око 80% се користи за формирање вегетативне масе, а свега 20% за формирање зрна. По подацима домаћих аутора, сунцокрет из земљишта, за формирање 100 кг семена и одговарајуће количине вегетативне масе, усвоји N 4-4,5 кг; P2O5 1,5-2,0кг; К2О 8-10 кг. Ове хранљиве материје сунцокрет ће неминовно усвојити, само је питање да ли ће ове количине хранљивих материја обезбедити из минералних или органских ђубрива или из земљишних резерви. Сунцокрет поседује одређену предност у односу на друге ратарске биљне врсте по питању усвајања хранљивих материја из земљишта. Захваљујући развијености кореновог система односно, његовој величини и моћи упијања, ова биљна врста успева да из земљишта усвоји хранљиве материје које су теже приступачне за друге гајене биљке. Ову предност сунцокрета, произвођачи често тумаче погрешно, па ову уљарицу или уопште не ђубре основним ђубривима или основна ђубрива примењују погрешно. Врло битна чињеница приликом одређивања момента примене одређене количине ђубрива је његово понашање у земљишту, али и време њиховог усвајања од стране гајене биљке. Сунцокрет већину хранљивих материја, усвоји до завршетка фазе цветања. Земљишта на подручју наше земље споро су пропусна за фосфор и калијум. У најбољем случају ови хранљиви елементи се у земљишту годишње спусте око 10 цм. Са приносом од 3 т/ха зрна однесе 80 кг Н, 40 кг П2О5 и 40 кг К2О.
Kačarević Anka
Kačarević Anka