[Vujić RadosavUčesnik]

Ishrana ovnova u toku godine treba da obezbedi održavanje tzv. Priplodne kondicije,koja predstavlja sposobnost da se u datom momentu mogu uspešno pripremiti i koristiti za oplodnju, odnosno za parenje ovaca. Nivo ishrane je niži van sezone parenje nego u sezoni parenje ovaca.
Ishrana ovnova van sezone parenje zasniva se na podmirivanju potreba za održavanje života, redovnog kretanja radi održavanja kondicije i proizvodnje vune, s obzirom da ovnovi proizvode veću količinu vune. Bitno je da se ovnovi ne utove što bi umanjilo njihovu priplodnu vrednost. Osnovu ishrane čini kabasta hrana, u letnjem periodu paša, a u zimskom periodu seno i druga voluminozna hrana. Ako je voluminozna hrana visokog kvaliteta i dobro se konzumira,ovnovi će takvom hranom podmiriti svoje potrebe. Ako je kabasta hrana slabijeg kvaliteta, dnevni obrok se dopunjava sa 200-400 g koncetrata. Ispaša se obavlja na boljem pašnjaku, u blizini farme, na koji se ne puštaju druge ovce. Ishrana i držanje na pašnjaku je vrlo korisna za obezbeđivanje i vitaminskih potreba i za održavanje kondicije. U zimskom periodu daje im se kvalitetno seno po volji. Najbolje je mešano seno klasastih trava i leguminoza. Ako se raspolaže sa kvalitetnom silažom cele biljke kukuruza, u obroku može se davati 1,5kg dnevno po grlu. Korisno je davati i 0,5-1kg mrkve i oko 0,5kg cvekle. Količina koncetrata u zimskom periodu kreće se od 300-500 g po grlu, a polovinu koncetrata treba da čini ovas.
Na 4-8 nedelja pred početak parenje ovaca, ishrana ovnova se poboljšava u cilju njihove pripreme za period intezivnog iskorišćavanja i dovođenja na nivo ishrane u sezoni pripusta. Ovo je važno zbog toga što se uticaj is hrane na količinu i kvalitet sperme ispoljava tek nakon nekoliko nedelja poboljšanja ishrane. Naime, ovnovi na početku sezone parenja ovaca moraju da budu u dobroj priplodnoj kondiciji. Posebna pažnja se obraća visoko kvalitetnim ovnovima koji će se intezivno koristiti za parenje ovaca. Tada im se omogućava da, pored paše konzumiraju po volji kvalitetno seno i 400-600g smeše koncetrata sa značajnim udelom ovsa. Kada otpočne parenje količina koncetrata se povećava na 700-1000 g dnevno, zavisno od telesne mase i opterećenosti ovnova. Ovnovi luče malu količinu sperme (1-1,5 cm3 pri jednom skoku) i količina hranljivih materija koja se pri tom prilikom utroši ne može da posluži za kvantitativno procenjivanje potreba. Naime, zadatak ishrane ovnova nije samo u obezbeđivanju ovih materija u obroku,u količini potrebnoj za izgradnju sperme, već i u stimulaciji organizma koja treba da dovede ne samo do proizvodnje sperme veći da obezbedi određeni kvalitet sperme. Ispitivanja su pokazala da poboljšana ishrana u proteinima može doprineti boljoj proizvodnji sperme. Prihranjivanje ovnova sa smešom bogatom u proteinima, kao i obezbeđenje potrebne količine fosfora i kalcijuma, omogućava proizvodnju kvalitetne i sperme sa vitalnim spermatozoidima koji pri oplodnji obrazuju vitalne zigote. Nasuprot ovome, pri deficitarnoj ishrani, može doći do proizvodnje sperme sa spermatozoidima smanjene životne sposobnosti, te ukoliko dođe do oplodnje, obrazuju se zigoti slabije vitalnosti,koji uginjavaju u ranoj fazi razvitka ili iz kojih nedovoljno vitalna jagnjad.

Uticaj ishrane na količinu i kvalitet sperme i proizvodnju jagnjadi

Pokazatelj Kvalitet ihrane
Nepotpuna Potpuna
Sperme u ejakulatu,cm3 % oplođenih ovaca posle prvog pripusta Dobijeno jagnjadi od 100 ovaca Telesna masa jagnjadi pri rođenju kg 1,8 54 112 3,8 2,9 74 126 4,2

Radi poboljšanja biološke vrednosti proteina obroka i postizanja boljeng uspeha u oplodnji, preporučuje se pvremeno davanje hraniva animalnog porekla.Tako, veoma opterećenim ovnovima u sezoni parenje, može se davati 2,3 sveža jajeta ili 2-3 l svežeg obranog mleka. Takođe, u krmne smeše za ovnove može se uključiti I suvo obrano mleko. Za ishranu ovnova se koriste smeše koncetrata sa 14% sirovih proteina.

dr Radosav Vujić

[Autor]

Članci