[Petrović RadišaUčesnik]

Odlučena prasad u optimalnim uslovima proizvodnje i uz upotrebu kvalitetne hrane ostvaruje prirast od 350-450 grama uz utrošak hrane za kilogram prirasta od oko 1,8-2,0 kg i uz gubitke koji ne prelaze 2-3%. U starosti od 80 dana prasad postižu telesnu masu od 25-27kg i spremna su za prebacivanje u tov. Ovakvi rezultati se ne ostvaruju na mnogim farmama, pošto odlučivanje, bez obzira na starost, predstavlja vrlo jak stres za prasad. On može biti izazvan gubitkom mleka krmače, promenom mesta i grupe i neizbežnom promenom strukture obroka. Stres je jači, a njegove posledice teže i dugotrajnije, ukoliko se odlučivanje vrši ranije. U takvim uslovima nastaje dug zastoj u porastu, praćen često ozbiljnim poremećajima digestivnog trakta, pojavom proliva i velikim gubicima, koji ponegde iznose i preko 10%. Sve ovo je praćeno visokim troškovima lečenja, koje najčešće ne daje zadovoljavajuće efekte. Kod ovakve prasadi dolazi do ozbiljnih poremećaja i promena u digestivnom traktu koji se sastoje u sledećem: -Povećava se sadržaj masnih kiselina u fecesu – Povećava se sadržaj ugljenih hidrata i vode u fecesu -Povećava se izlučivanje mineralnih materija i dolazi do poremećaja acidobazne ravnoteže u organizmu prasadi -Povećava se lučenje vode i dolazi do pojave proliva -Ubrzan je i nekontrolisan razvoj E.coli, posebno hemolitičkih sojeva, što može izazvati trajno oštećenje sluzokože digestivnog trakta prasadi. Ovakvi rezultati odgoja prasadi imaju za posledicu prebacivanje lakše i starije prasadi u tov što znatno povećava troškove proizvodnje. Razlozi koji dovode do ovako nepovpljnog stanja su sledeći: Nenaviknuta prasad na konzumaciju hrane za vreme sisanja. Prasad za vreme sisanja najveći deo svojih potreba u hranljivim materijama podmiruje mlekom krmače. Po svom sastavu mleko krmače je idealna hrana za prasad. I najkvalitetniji predstarter, sastavljen od velike količine mleka u prahu i surutke, bitno se razlikuje od mleka krmače. Zbog toga je važno da prasad na sisi budu naviknuta na konzumaciju hrane do momenta odlučivanja. Ovo nije jednostavan problem, ali se može rešiti prihranjivanjem koje treba početi u drugoj nedelji. U toj starosti potrebe prasadi su gotovo potpuno podmirene mlekom, tako da ovu hranu počinju uzimati samo iz radoznalosti. Hrana mora da se svakodnevno daje u malim količinama, i u više navrata u valove koji su prasadi lako dostupni, koji se lako čiste i održavaju. Pri tome se mora računati sa izvesnim rasturom hrane. Neposredno po zalučenju prasad treba hraniti ograničenim količinama hrane. Hranu treba davati što češće u malim količinama. Davanje hrane po volji često dovodi do pojave proliva. Pretarana i dugotrajna restrikcija takođe nije preporučljiva. Neadekvatni uslovi smeštaja zalučene prasadi Zalučena prasad ima vrlo visoke zahteve u pogledu smeštaja, posebno ako se zalučenje vrši sa 20-25 dana starosti. U odgajivalištu se mora obezbediti adekvatna temperatura i ventilacija. U ovoj starosti prasad zahteva temperaturu od 26-28 stepeni uz adekvatnu ventilaciju.Držanje prasadi na nižoj temperaturi dovodi do brzog razlaganja rezervi masti iz organizma. Zajedno sa angažovanjem telesnih rezervi dolazi i do lučenja elektrolita iz organizma, gubitka tečnosti, pojave proliva, a kao posledica svega nastaje veliki broj slabe i zakržljale prasadi od kojih znatan broj ugine. Zakržljala prasad postaju «minus varijante» koje nikada ne ostvaruju visok dnevni prirast i efikasno iskorišćavanje hrane. Posledice neodgovarajućih uslova smeštaja odlučene prasadi nije moguće kompenzirati ni najkvalitetnijom hranom. Neadekvatna struktura i količina hrane Često se dešava da hrana po svom sastavu i strukturi nije prilagođena potrebama prasadi. Vrlo često se dešava da se koriste smeše za tov sa povećanim sadržajem proteina.Neposredno po zalučenju mora se obezbediti lako iskoristiv izvor energije ( laktoza, masti, razloženi skrob) kako bi se na taj način prevenirali gubici telesnih rezervi energije. U toj fazi prasad nije u stanju da efikasno koristi skrob iz žitarica, posebno ako nije na vreme naviknuta na konzumaciju hrane.Slično je i sa proteinima, bez obzira na njihov kvalitet. Ovo je posledica još uvek nedovoljnog lučenja proteolitičkih enzima ali i nedovoljnog lučenja hlorovodonične kiseline u želucu. Zbog toga, neposredno po zalučenju, nije preporučljivo da se koristi smeša sa visokim nivoom proteina (preko20 %) posebno ako nije uspostavljen adekvatan odnos energije i proteina. Višak neiskorišćenih proteina u digestivnom traktu predstavlja idealan supstrat za intenzivan razvoj mikroflore, pre svega E.coli, što ima kao posledicu pojavu proliva i ozbiljno oštećenje sluzokože digestivnog trakta.
Korišćen tekst dr Stanimira Kovčina

Dipl.inž.Radiša Petrović
Stručni saradnik za stočarstvo

[Autor]

Članci