[Vampovac ZlatkoUčesnik]

Ishrana kukuruza kroz đubrenje zemljišta
Period je godine kada treba dobro razmisliti o kukuruzu kako o prinosu tako i o onome kako taj prinos ostvariti. Kukuruz se gaji u različitim klimatskim i proizvodnim uslovima od ravničarskih do brdsko planinskih oblasti i iznad 1.000 m.n.m. Bez odgovarajuće primene agrotehničkih mera nema ni visokih i stabilnih prinosa kukuruza. Ishrana, odnosno unošenje elemenata kroz đubrenje zemljišta učestvuje u formiranju prinosa sa preko 40% u odnosu na sve druge agrotehničke mere. Najtačnije i najekonomičnije đubrenje za svaku biljnu vrstu dobija se na bazi rezultata agrohemisjke analize zemljišta i preporuke stručnjaka. Kukuruz za jednu tonu zrna i biljne mase iznosi oko 28 kg azota, 11 kg fosfora i 31 kg kalijuma po hektaru. To znači da za 10 t zrna treba obezbediti 280 kg azota, 110 kg fosfora i 310 kg kalijuma odnosno biljci treba da budu dostupni u toku vegetacije. Jedan deo ovih količina se već nalazi u zemljištu ili će postati dostupan biljci u toku vegetacije. To su količine koje nastaju uglavnom mineralizacijom prethodno zaoranih žetvenih ostataka, preostale količine od đubrenja prethodnog useva i prirodne rezerve zemljišta. Onu razliku koja nam nedostaje moramo dodati u vidu organskih ili mineralnih đubriva. Đubrenje stajnjakom izvršiti obavezno u jesen i zaorati na dubinu 25-30 cm, odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba računati da hranjljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 – 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na povećanje sadržaja hranjljivih materija u zemljištu, stajnjak povećava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, poboljšava strukturu zemljišta, a time i vodni, vazdušni i toplotni režim. Količina unetog stanjaka trebala bi da iznosi između 20 i 30 t/ha. Ako se zaoravaju žetveni ostataci, treba zaorati i najmanje 50 kg/ha UREA-e da bi se izvršila njihova pravilna mineralizacija. Za prinos od 10 t/ha suvog zrna na prosečno obezbeđenim zemljištima treba uneti u vidu mineralnih đubriva sledeće količine osnovnih hranljivih elemenata: – AZOT (N) 120-170 kg/ha, – FOSFOR (P2O5) 60-80kg/ha, – KALIJUM (K2O) 60-80kg/ha. Ako se kukuruz gaji posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze može se smanjiti količina unetog azota i do 30 % jer ove biljne vrste obogaćuju zemljište ovim elementom. Ukoliko se kukuruz gaji u uslovima navodnjavanja količina azota se može povećati i na 180 kg/ha, ne samo zbog većih prinosa zrna u uslovima navodnjavanja nego i zbog povećanog ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta, van zone korenovog sistema. Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu unošenja pojedinih vrsta đubriva u zemljište da bi hranjljivi elementi bili dostupni biljkama u pravo vreme. Zbog racionalnosti upotrebe đubriva preporučuje se đubrenje u dve faze, pod zimsku brazdu bi trebalo uneti celokupne količine fosfora i kalijuma kroz đubriva kao što su N:P:K, treba dodati i 1/3 do plovine količine azota, u zavisnosti od raspoloživih formulacija đubriva na tržištu. Preostalu količinu azota treba uneti predsetveno đubrenjem URE-om, izuzev na kiselim zemljištima. U tom slučaju treba uraditi kalcifikaciju (dodavanje kalcijum karbonata) uz obavezno zaoravanje stajnjaka svake 3-5 godina. U okviru zalivnih sistema, kukuruz se može djubriti vodorastvorljivim hranivima. Dopunska ishrana-prihrana useva kukuruza se može obavljati KAN-om ili AN-om. Prihrana se vrši u ranim fazama rasta biljaka (3-8 listova) i najbolje je da se uradi istovremeno sa međurednom kultivacijom. Količine mogu biti različite u zavisnosti od prethodno unetih količina azota, stanja useva, vremenskih prilika i materijalnih mogućnosti. Kod suvog ratarenja za dopunsku ishranu se mogu koristiti folijarna đubriva. Kao osnovno i najvažnije, pre svega treba uraditi agrohemijske analize zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata uraditi pravilnu ishranu kukuruza. Smo tako ćemo ostvariti maksimalne prinose uz minimalne troškove.
PSSS Beograd, savetodavac Zlatko Vampovac, dipl.ing.

[Autor]

Članci