Za prinos od 10t/ha suvog zrna na prosecno obezbedenim zemljištima treba uneti u
vidu mineralnih dubriva sledece kolicine osnovnih hranljivih elemenata:
. – AZOT (N) 120-150 kg/ha
Ako se kukuruz gaji posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze može se
smanjiti kolicina unetog azota i do 30% jer ovi usevi obogacuju zemljište ovim elementom.
Ukoliko se kukuruz gaji u uslovima navodnjavanja kolicina azota se može povecati i
na 180kg/ha, ne samo zbog vecih prinosa zrna u uslovima navodnjavanja nego i zbog
povecanog ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta, van zone korenovog sistema
Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu unošenja pojedinih vrsta dubriva u zemljište
da bi hranjljivi elementi bili dostupni biljkama u pravo vreme. Zbog racionalnosti upotrebe
dubriva preporucuje se dubrenje u dve faze, pod zimsku brazdu je trebalo uneti celokupne
kolicine fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) kroz dubriva kao što su N:P:K treba dodati i 1/3 do
plovine azota (N), u zavisnosti od raspoloživih formulacija dubriva na našem tržištu.
Preostalu kolicinu azota (N) treba uneti predsetveno dubrenjem UREA-om, izuzev na
kiselim zemljištima. U tom slucaju treba uraditi kalcifikaciju (dodavanje kreca) uz obavezno
zaoravanje stajnjaka svake 3-5 godina.
U okviru zalivnih sistema, kukuruz se može djubriti vodorastvorljivim hranivima i to.
Dopunska prihrana useva kukuruza se može obavljati KAN-om ili AN-om. Prihrana se
vrši u ranim fazama rasta biljaka (3-8 listova) i najbolje je da se uradi istovremeno sa
medurednom kultivacijom. Kolicine mogu biti razlicite u zavisnosti od prethodno unetih
kolicina azota, stanja useva, vremenskih prilika i materijalnih mogucnosti.
Kod suvog ratarenja za dopunsku ishranu se mogu koristiti folijarna dubriva.
Kao osnovno i najvažnije, pre svega treba uraditi agrohemijske analize zemljišta i na
osnovu dobijenih rezultata uraditi pravilnu ishranu kukuruza. Smo tako cemo ostvariti
maksimalne prinose uz minimalne troškove.
Zlatko Vampovac, dipl.ing
Vampovac Zlatko
Vampovac Zlatko