[Pipović NeđeljkoUčesnik]

Sezona jarenja koza uglavnom počinje krajem januara ili početkom februara, što je direktno zavisno od sezone prirodnog parenja ili pripusta jarčeva u stadu. Na sezonu pripusta ili prirodnog parenja najveći uticaj imaju klimatske prilike i u krajnjem slučaju odgajivač.

Ishrana koza tokom laktacije zavisi od više faktora, od kojih su najbitniji: telesna masa i kondicija koza posle jarenja, rasni sastav, sistemi držanja i organizacija ishrane, mlečnost grla, broja jaradi koja sisaju, sastava mleka i uslova držanja. Ojarene koze u toku dana treba da podmire uzdržne potrebe ,,uzdržni obrok“, koji je neophodan da podmiri potrebe za normalnim funkcionisanjem organizma, i potrebe za podmirivanje proizvodnje mleka. Proizvodni deo obroka zavisi od klimatskih uslova, nivoa mlečnosti i kvaliteta mleka. Najosnovnije je da se obrokom podmire potrebe organizma koza u laktaciji, odgovarajućim količinama energije, proteina, mineralnih materija vitamina i vode.

Neposredno posle jarenja kozama se daje mlak napoj koji se sastoji od pšeničnih mekinja i vode. Takođe, u toku prvih sati nakon jarenja kozama se daju manje količine kvalitetnog sena. Prvih nekoliko dana posle jarenja obrok se ograničava na manjim količinama kvelitetnog sena i 100-200g koncentrata/grlu na dan. Ovakav režim ishrane, prvih nekoliko dana, neophodan je da bi se sprečilo preobilno nalivanje vimena i eventualna zapalenja i komplikacije sa vimenom. Krajem prve nedelje posle jarenja, obrok koza se vraća na količine koje su davane kozama pre jarenja. Količine koncentrovanog dela obroka zavise od količine i kvaliteta kabastih hraniva, mlečnosti i broja jaradi koja sisaju. Dnevne količine koncentrata mogu se kretati od 400-500 g/dan, u visoko mlečnih koza i preko 1kg. Konzumiranje hrane posle jarenja direkto je povezano sa apetitom koza, koji je u tom periodu smanjen. U tom periodu koze ne konzumiraju količine hrane u skladu sa potrebama organizma, pa je od velikog značaja da one u predhodnom periodu stvore telesne rezerve, koje intenzivno koriste za sintezu mleka u prvim danima laktacije. Balans između potreba organizma i unetih hranljivih materija se uspostavlja posle nekoliko nedelja, te je iz tih razloga normalno, da koze u prvim mesecima laktacije izgube određenu količinu telesne mase. Gubitak telesne mase u prvih 2 meseca latacije može da iznosi i do 8 kg. Ukoliko su telesne rezerve bile nedovoljne, uslediće i pad mlečnosti. Isto tako je važno, da unošenje energije hranom, i ako je telesna kondicija dobra, bude dovoljno, u protivnom pri nedovoljnom unošenju energije hranom izazvaće metaboločke poremećaje. Maksimum u konzumiranju hrane, koza dostiže sa 8-10 nedelja nakon jarenja, dok maksimum mlečnosti znatno ranije.

Kozama sa visokom proizvodnjom mleka i lošijom kondicijom, treba obezbediti dovoljne količine kabastih hraniva po volji i koncentrovanih hraniva u zavisnosti od nivoa proizvodnje mleka. Grlima koja se nalaze u sredini laktacionog perioda, a koje su u dobroj kondiciji, treba obezbediti dovoljne količine kabastih hraniva i dodatak od 450 koncentrovane smeše na 1,5 kg proizvedenog mleka. Kod koza u kasnoj laktaciji odnos koncentrata: količini proizvedenog mleka treba da bude 1:5 (1 kg mleka 200 g koncentrata).

Za održavanje nivoa laktacije, preporučuje se da se koze hrane pojačanom ishranom od petog meseca, pa do kraja laktacije. Program ishrane koza treba posmatrati i primenjivati kroz godišnji ciklus proizvodnje grla. Iz tih razloga neophodno je izbalansiranom ishranom omogućiti kozama stvaranje telesnih rezervi. Primenom ovih metoda u ishrani koza tokom cele godine pomaže se organizmu koze, da u laktacionom ciklusu mogu da ublaže varijacije koje se javljaju u pogledu potreba za hranljivim materijama u u toku proizvodnje, a vezane su sa primenama promena različitih uslovima i sistema ishrane.

Naravno, na sastav obroka u raznim periodima laktacionog perioda velikog uticaja mogu imati i klimatski uslovi, od kojih ne možemo a da ne pomenemo uticaje niskih zimskih i visokih letnjih temperatura. U zavisnosti od ovih uslova odgajivač mora da prilagođava sisteme ishrane i nivoe energije i proteina u obroku, odnosno da balansira obroke uzevši u obzir dneve količine namuženog mleka, hemijskog sastava mleka, klimatske faktore i ambijentalne uslove. Kozama je tokom cele godine potrebno obezbediti uvek dovoljne količine sveže i temperirane vode u zavisnosti od uslova. Zasušenje koza je neophodno obaviti najkasnije na 6-8 nedelja pred jarenje.

Neđeljko Pipović, dipl. Ing.

[Autor]

Članci