[Stamenković SašaUčesnik]

Turizam predstavlja treću privrednu granu u svetu i kao takav može biti značajan za celokupni razvoj domaće privrede. Ono što može biti interesantno, što Srbija ima u izobilju, a pri tom nije dovoljno iskorišćeno, jeste mogućnost razvoja ruralnih područja kroz unapređenje poslovanja farmi i seoskih domaćinstava. Time bi se obezbedila nova radna mesta, povećali ukupni prihodi, poboljšao kvalitet življenja na selu, što bi kao posledica imalo sprečavanje napuštanja seoskih sredina.
Ruralni turizam predstavlja najširi pojam, obuhvata turističke usluge i aktivnosti unutar ruralnih područja (lovni, ribolovni, turizam u parkovima prirode, zimski, seoski, ekoturizam, zdravstveni, kulturni). Seoski turizam je uži pojam, obuhvata aktivnosti i usluge kao dodatna delatnost poljoprivrednoj proizvodnji (seoske kuće za odmor, izletnički turizam, etno sela, etno zbirke, kampovi). Mogućnost bavljenja turizmom na seoskim gazdinstvima, naziva se još agroturizam, predstavlja treći, najuži oblik ruralnog turizma (usluge noćenja, ishrane, aktivan odmor na poljoprivrednom gazdinstvu).
Za razvoj ove privredne grane neophodne su investicije, u tom smislu sredstva IPARD-a mogu odigrati značajnu ulogu (Srbija od pretpristupnih fondova EU ima na raspolaganju ukupno 175 miliona evra, od 2014. do 2020. godine, za poljoprivredu i ruralni razvoj). Procenjuje se da korišćenje IPARD sredstava može dovesti do ukupne investicije u poljoprivredu u iznosu oko 400 miliona evra.
Korisnici ovih sredstava mogu biti registrovana poljoprivredna gazdinstva, pravna lica koja rade ili žele da investiraju u ruralna područja, odnosno u izgradnju, rekonstrukciju, opremanje objekata za pružanje turističkih (sa maksimalno 30 ležajeva) i ugostiteljskih usluga (sobe, restorani, objekti za rekreaciju, kampovi, objekti na otvorenom: za jahanje, ribolov, biciklizam). Izvestan deo sredstava namenjen je finansiranju marketinških aktivnosti (štampanje propagandnog materijala, izrada i održavanje veb sajtova).
Sredstva IPARD-a pokrivaju do 65% vrednosti investicija (ukupnih prihvatljivih troškova), a poljoprivrednici mogu računati na najmanje 5.000 evra i najviše 300.000.
Da bi se odobrila bespovratna sredstva moraju se, pored ekonomske održivosti projekta, ispuniti uslovi u skladu u skladu sa odredbama Zakona o turizmu, da nema neizmirenog poreza ili dugova za socijalno osiguranje, odnosno da nije aplicirano za ista ulaganja kod evropskih i državnih fondova. Odobrena sredstva moraju se koristiti za tu namenu najmanje 5 godina.
Kako je najavljeno, očekuje se da prvi pozivi budu raspisani krajem godine, nakon što će predstavnici Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije 26. novembra utvrditi institucionalnu spremnost naše zemlje i dati potrebnu akreditaciju za za dodelu sredstava IPARD programa.

Saša Stamenković, dipl. ing.

[Autor]

Članci