[Branka MiljkovićUčesnik]

Investicioni rizik u poljoprivredi

Investicioni rizik predstavlja mogućnost da se cilj investicionog poduhvata ne ostvari.
Karakteristični investicioni rizici u poljoprivredi su:
1) Rizici po osnovu dejstva „elementarnih nepogoda“ i
2) Rizici po osnovu sporog i neuspešnog aktiviranja investicionog objekta.
Poljoprivreda je zavisna od prirodnih uslova ali je delimično osetljiva i na pojave kakve su
vremenske i druge nepogode, koje se smatraju dejstvom više sile. Takav primer je oštećenje
dugogodišnjih zasada u slučaju izuzetnog odstupanja od prosečne toplote. Investicije u
poljoprivredi, naročito one koje se odnose na biljnu proizvodnju, praćene su većim rizicima nego
u drugim delatnostima. Reč je o nemogućnosti da se apsolutno kontroliše temperatura i vlaga u
biljnoj proizvodnji na otvorenom prostoru. Ovde se ne radi samo o rizicima u proizvodnji nego i
o određenoj neizvesnosti samih investicionih radova koja se na primer odnosi na podizanje
dugogodišnjih zasada koji jesu vrsta investicije.
Poljoprivreda obuhvata živi svet i zato je trajanje proizvodnog ciklusa duže u njoj nego u drugim
delatnostima. Neke investicije u poljoprivredi duže traju. Ukoliko se koriste pozajmljena
novčana sredstva znatno je duži period korišćenja kredita, zato se i odlaže početak otplate kredita
ali u tom periodu teče obaveza po osnovu kamate. U slučaju visokih kamata tako odložen i
produžen period otplate kredita nepovoljno utiče na mogućnost otplate duga.
Tipični uzroci investicionih neuspeha u poljoprivredi su:
– Nepovoljni kreditni uslovi (naročito u pogledu kamate i roka otplate)
– Sporo izvođenje investicionih radova
– Neuspešno korišćenje tehnologije proizvodnje
– Visoki troškovi nove proizvodnje koji doprinose gubitku u poslovanju
– Poteškoće u marketingu i prodaji,
a posledice neuspešnog investiranja se konkretno odnose na nezavršavanje investicije i
odustajanje od započetog poduhvata, neostvarivanje očekivane dobiti i nemogućnost otplate
korišćenog investicionog kredita što može da dovede do novog zaduživanja ili, u najgorem
slučaju, gubljenje dela imovine radi izmirenja duga.
U cilju smanjivanja investicionih rizika proizvođač mora da koristi savetodavne usluge
odgovarajućih organizacija odnosno pojedinaca. Naročito ako investitor nije stručno upućen u
složena finansijska, tehnološka i tržišna pitanja, kao i kada su u pitanju veći investicioni
poduhvati. Od investicija sa većim rizikom se po pravilu očekuje i veća dobit.

Pripremila: Branka Miljković

[Autor]

Članci