[Stepanović VeljkoUčesnik]

Podudarnost podloge i plemke nastaje kada se obrazuje kalusno tkivo kalema, a zatim njegovim diferenciranjem sprovodna i mehanička tkiva koja omogućavaju dobar prijem kalema. To omogućava normalan rast kalema. Ne stvara se guka na spojnom mestu i voćka se ne lomi na spojnom mestu pod teretom roda. Ovako nastale voćke redovno i obilno rađaju ali se odlikuju i dugovečnošću. Između podloge i plemke može da dođe do nepodudarnosti, odnosno do inkompatibilnosti. To se dešava kada se prilikom kalemljenja na periferiji spojnog mesta obrazuje mali broj odvojenih grupa kambijalnih ćelija, sprovodnih sudova i ćelija plute. Posledica nepodudarnosti je odsustvo ili nizak prijem kalemova. Postoji potpuna i delimična
nepodudarnost između podloge i plemke. Potpuna nepodudarnost (inkompatibilnost) javlja se rano, odnosno prilikom kalemljenja ne obrazuje se kalus i kambijum između podloge i plemke. To se dešava pri kalemljenju jabuke na kajsiju ili breskvu, kao i kod kalemljenja nekih sorti krušaka na dunju.
Delimična nepodudarnost nastaje kada dođe do delimičnog srašćivanja između podloge i plemke. U tom slučaju, podloga i plemka ne mogu da izgrade jedinstven sistem sprovodnih i mehaničkih tkiva kalema. Voćka se u početku razvija normalno, a obično u sedmoj–osmoj godini života dolazi do lomljenja voćke pod naletom vetra ili teretom roda na spojnom mestu. Inkompatibilnost se otklanja korišćenjem posrednika. Posrednici su podloga ili sorta neke voćke koji se umeću između podloge i plemke radi otklanjanja njihove inkompatibilnosti. Formiranje kalusnog tkiva podloge i plemke nije istovremeno. Prvo počinje formiranje kalusnog tkiva na podlozi s obzirom da ona ima više rezervnih hranljivih materija. Na podlozi se stvori veća količina kalusnog tkiva. Ubrzo potom počinje formiranje kalusnog tkiva i na plemki. Srastanje kalusnog tkiva odvija se u dve faze, prvo se obrazuje primarni kalus, a zatim se njegovim razvojem formiraju sprovodni sudovi i time uspostavlja veza između podloge i plemke. Sprovodni sudovi su uspravni, bez krivina ukoliko su podloga i plemka iste debljine. Ukoliko se razlikuju u debljini tada su sprovodni sudovi iskrivljeni, što dovodi do zadebljanja na spojnom
mestu i otežava prolaz sokova kroz spojno mesto. Pored što čvršćeg i potpunijeg priljubljivanja preseka ili razvijenosti podloge i plemke, na
uspeh kalemljenja utiču još i vreme kalemljenja, brzina izvođenja kalemljenja i čvrstoća spoja podloge i plemke. Naročiti značaj za uspeh kalemljenja imaju aktivnost i razmnožavanje ćelija meristema, koja utiče da se kora lako odvaja. To je slučaj kod prolećne i letnje mezgre. Brže
izvođenje kalemljenja umanjuje isušivanje i oksidaciju preseka. Upotreba veziva i kalem-voska kod kalemljenja sprečava isušivanje i prodiranje vlage. Kalem-vosak je neophodan kod kalemljenja grančicom zbog većih rana, dok kod okulacije nije potreban.
Veljko Stepanović, savetodavac za voćarstvo
PSSS “Poljosavet” Loznica

[Autor]

Članci