[Rangelov IvanUčesnik]

Hloroza lišća se ispoljava nepovoljno na samu biljku pa i na sam prinos biljnih kultura, pogotovu
voćarskih kultura. Ovaj fiziološki problem najčešće nastaje usled nedostatka gvožđa,
magnezijuma i cinka, a razlog je obično zasnivanje zasada na parcelama na kojima nije odrađena
agrohemijska analiza zemljišta pre podizanja zasada i neadekvatna primena mineralnih đubriva.
Mnoge biljne vrste imaju posebne zahteve prema hemijskim osobinama zemljišta pre svega
prema pH vrednosti zemljišta. Pojedine biljne vrste najbolje uspevaju na određenim vrednostima
pH reakcije zemljišta, npr. lucerka nemože da uspeva na zemljištima pH reakcije ispod 6, kao i
većina leguminoznih biljaka. Borovnica ne uspeva na pH preko 4,1-4,9. Većina ratarskih i
povratrskih kultura najbolje uspeva na zemljištima ph vrednosti od 6-7. Na zemljištima čija je
pH vrednost neutralne ili bazne reakcije obavezno se javlja blokada gvožđa, magnezijuma i
cinka, kao i drugih mineralnih elemenata. U takvim uslovima najčešće se javlja hloroza. Hloroza
je pojava koja se manifestuje u vidu žutila lista usled nedostatka gvožđa. Osim toga smanjuje se
lisna masa, i dolazi do sušenja i uginuća letorasta pa i same biljke. Usled nedostatka cinka javlja
se žutilo, usitnjenost listova, skraćenje internodija, smanjenje prinosa i sušenje cele biljke. Tako
je i sa drugim mikroelementima koji su neophodni za normalan rast i razvoj i plodonošenje.
Nedovoljna primena azota ili blokada usvajanja azota usled nepovoljne pH vrednosti zemljišta
takođe su razlog hlorozi. Za podizanje stalnih zasada izdvajaju se velika sredstva po par hiljada
eura, te izostanak adekvatnog ispitivanja fizičkih i hemijskih osobina zemljišta rezultira
smanjenju prinosa i gubitku željenog profita. Nadmorska visina i ekspozicija kao i fizičke
osobine zemljišta često su takođe jedan od ograničavajućih faktora gajenja mnogih vrsta. Npr.
žbunaste biljke i heljda uspevaju na visinama od 800-1300m. Ekspozicija terena je od presudnog
značaja u podizanju stalnih zasada breskvi i kajsija pošto su iste vrlo osetljive na kasne prolećne
mrazeve te ih treba saditi na severozapadnim i severnim ekspozicijama koje ne dozvoljavaju
prerano cvetanje.
Pre podizanja višegodišnjih zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i na
osnovu rezultata analize,ukoliko je potrebno preduzeti meliorativne mere u smislu popravke
fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Uz adekvatne ostale biotske faktore sredine i adekvatne
osobine zemljišta tek možemo podizati višegodišnje zasade. Popravka pH vrednosti zemljišta je
preduslov da bi se obezbedili uslovi za podizanje bilo koje biljne kulture, a posle toga i ostale
mere, popravke sadržaja fosfora, kalijuma a i adekvatna primena azota, pa zatim i mnogih
mikroelemenata.

Ivan Rangelov

[Autor]

Članci