[Gošić SlobodanUčesnik]

Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, poreklom iz Azije, sa izuzetno visokim potencijalom da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura.
Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i adult tj. odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka.
Simptom napada na plodovima paradajza su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena. Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.
Prezimljava imago, a stadijum larve zavšava se nakon pet larvenih stupnjeva. Prema literaturnim navodima donji temperaturni prag evropske populacije iznosi 12,2 ⁰C. Nakon buđenja u proleće i dosta dugog perioda dopunske ishrane dolazi do parenja i ovipozicije. Period polaganja jaja je takođe dug, od juna do kraja avgusta, pri čemu najveći broj jaja biva položen na naličje listova, u grupicama od 20-30 jaja, ponekad i više. Mlade, tek ispiljene larve drže se na okupu, da bi tek nakon prvog presvlačenja krenule u aktivnu potragu za hranom. Štete nanose tokom cele vegetacije. Po osobinama i štetnosti veoma je slična, takođe invazivnoj, vrsti Nezara viridula, zelenoj povrtnoj stenici, čija je masovna pojava u našoj zemlji prvi put zabeležena 2011. godine u soji, i od tad predstavlja redovnog člana entomofaune u mnogim kulturama, često sa ekonomski izraženim štetnim efektom.
Za našu zemlju navedena stenica je nova vrsta, te nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (bifentrin, permetrin, fenpropatrin), neonikotinoida i acefata. U zonama gde ima jajnih parazitoida poljoprivrednim proizvođačima se ne preporučuje upotreba pesticida iz grupe piretroida, jer su oni neselektivni i utiču na redukciju brojnosti prirodnih neprijatelja. Prisustvo parazita najlakše se uočava pregledom jaja pri čemu parazitirana jaja imaju ljubičastu boju.
Prezimljavaju na različitim mestima. To može biti u blizini drvenastih biljaka, pri čemu je veći broj jedinki zabeležen pod korom platana. Sa druge strane, ovo je stenica, koja, češće od svih drugih vrsta familije Pentatomidae, u jesen naseljava kuće, stanove, terase, šupe i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju. Imaga se zavlače kroz pukotine, prozore i vrata i pronalaze mirno mesto na kome, u fazi hibernacije, ostaju do proleća. Stoga je period jeseni doba tokom koga H. halys izaziva uznemirenost, a ponekad i paniku među stanovništvom. Za čoveka je mramorasta stenica bezopasan organizam, mada su, u slučaju prenamnoženosti jedinki, u zatvorenom prostoru moguće alergijske reakcije kod osetljivih osoba.
Preventivne mere
Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak jedinki u zatvorene prostore. U slučaju izuzetno visoke brojnosti stenica na spoljašnjim zidovima kuća moguća je upotreba sintetičkih piretroida, ali je kratkog efekta. Osim mehaničkih preventivnih mera, u zatvorenim prostorima ne preporučuje se upotreba insekticida.
Slobodan Gošić dipl.ing

[Autor]

Članci