Sadnice voća se sade u vreme mirovanja vegetacije, od jeseni do proleća, može i zimi ako su topliji dani, ali nikada ne saditi u smrznutu zemlju i kada su temperature ispod nule..
Česta greška kod naših voćara je podizanje zasada voća bez izvršene agrohemijske analize zemljišta. Analiza zemljišta pokazuje trenutno stanje zemlje, stanje hranljivih materija, organske materije, pH, na osnovu kojih određujemo da li je zemljište pogodno za uzgajanje željene kulture i kakve popravke treba izvršiti pre sadnje.
Česta greška kod podizanja voćnjaka je nepravilna sadnja sadnica. Dubina sadnje je veoma bitna, ne treba saditi ni preduboko ni preplitko. Mesto kalemljenja mora biti iznad zemlje (oko 10-tak cm). Voćku saditi toliko duboko, koliko je duboko bila u rastilu. Mladoj voćki pri sadnji treba iskopati rupu, tako da svaka žila može lepo da se razmesti, a ne da se savijaju i lome. Žile lepo razmestiti unaokolo, dati im pravac u kome će da rastu. Voditi računa da se prvo sitnom zemljom pospu one najniže žile i zatim samo blago pritisnuti zemlju oko njih, da ne ostanu šupljine, kako se ne bi nahvatala plesan.
Đubriva stavljati dalje od korena, jer mogu izazvati njegovo oštećenje. Najbolje je staviti đubrivo na dno jame, pomešati ga sa zemljom, staviti još jedan sloj zemlje, pa tek onda sadnicu. U gornjem delu jame možete staviti još jedan sloj đubriva.
Nakon sadnje obavezno zaliti sadnicu radi boljeg kontakta korena i korenovih dlačica sa zemljom (10 litara vode).
Skraćivanje sadnice obaviti u proleće pred kretanje vegetacije bez obzira kada je obavljena sadnja. Skraćivanje obaviti tako da rez bude suprotno od pupoljka, nikad prema njemu, jer će na taj način sva voda sa vrha biljke da pada na pupoljak i tako će dovesti do njegovog propadanja.
Tanja Živković, PSSS Niš
Živković Tanja
Živković Tanja