[Rehak GordanaUčesnik]

ГРАХОРИЦЕ

 

Основне карактеристике – Постоји више врста грахорица, а најважније су обична, панонска и маљава. Обична и панонска су једногодишњи усеви, а маљава може бити једногодишња и двогодишња. Маљава и панонска су озими усеви. Обична грахорица може да се гаји као озими и као пострни усев.

Грахорице служе за исхрану стоке (у зеленом стању, за силирање и у облику сена) и за зеленишно ђубрење. У зеленој маси и сену грахорице, налази се значајна количина сирових протеина 23,7% који садрже доста есенцијалних амино киселина и 24,2% сирове целулозе. Прекрупљено зрно такође служи као концетрована сточна храна. Грахорице за зелену масу и сено, косе се рано у пролеће па земљиште остављају слободно за пострни усев. Такође земљиште остављају богато у азоту, што треба имати у виду приликом ђубрења наредног усева, остављају земљиште растресито и незакоровљено, и због тога су јако добре као предусеви.

Корен грахорице је вретенаст и добро развијен. Стабло је нежно разгранато и полегљиво и може да иде у висину 50-250 цм. Плод је махуна а јаре форме за производњу семена стасавају за 120-130 дана, а озиме за 240-270 дана. Од сетве до почетка кошења, код јарих грахорица прође 50-70, а код озимих од 200-240 дана.

Успевање – Све врсте добро подносе негативне температуре, пролећне издрже и -4⁰Ц, а озиме и -25⁰Ц ако је усев покривен снегом. Хладни ветрови и голомразице такође су штетни, док високе температуре добро подносе, али не и дуже суше. Могу да успевају на различитим земљиштима, али најбоље на дубоким, плодним умерено растреситим. Земљишта са високом нивоом поџемне воде слабо подносе, док им земљишта слабо киселе реакције одговарају, мада успевају и на киселим и алкалним земљиштима.

Грахорице треба гајити у плодореду. Најбољи предусев за озиме је рани кромпир, стрна жита. После грахорице за зелену масу могу успешно да се гаје све њивске културе. Грахорице за семе нису добар птредусев за стрна жита јер се осипају па после закоровљавају усев.

Обрада – Земљиште треба обрадити што раније и што дубље у зависности од предусева и времена сетве. Када се сеју после стрних жита, одмах треба извршити љуштење сттрништа, а крајем августа унети ђубриво и дубоко заорати.

Ђубрење – Грахорице износе велику количину хранива, али пошто долазе после ђубрених окопавина не ђубре се стајњаком већ са минералним, и то 30-40 кг/х азота, 70-90 кг/х фосфора и 80-100 кг/х калијума. Пред сетву се унесе целокупна количина азота и 1/3 П и К, док се 2/3 П и К уноси под основну обраду.

Сетва – Грахорице се увек сеју са неким стрним житом које младој биљци пружа ослонац. Испитивањима је установљено да је најбоља комбинација са овсем, затим са јечмом па и са ражи. Најбоље сено је са овсем као и принос, само што касније стиже од других комбинација. Највећи принос зелене масе даје комбинација где је грахорица учествовала са 25%. Количина семена смеше за производњу зелене масе износи 160-200 кг/х. Семе стрног жита и грахорице треба да буде у односу 3:1, 1:1, 1:2, 1:3 или 1:4. Мешање веће количине семена стрног жита са мањом количином семена грахорице, добија се већи принос зелене масе, док се при већем уделу семена грахорице добија бољи квалитет зелене масе и сена. Када се гаји грахорица за семе потребно је 60-80 кг/х семена. Количина семена за озиму грахорицу је 120 кг/х грахорице и 30-35 кг стрнине као и за јару сетву. Косидба за зелену крму је у време пуног цветања и образовања првих махуна, где се остварује  принос од око 40-50 т/х , а ако се коси за сено, даје 6-8 т/ха сена.

Време сетве озиме грахорице је у другој половини септембра и почетком октобра, а јаре почетком марта. Дубина сетве је 4-5 цм. Сетва се обавља ускоредо за зелену масу (12-15 цм) и широкоредо за семе (30-40 цм) у реду.

Жетва – Време косидбе зависи од сврхе гајења. За зелену масу и сено коси се кад је у пуном цветању и формирању првих махуна, а за семе када семе сазри у махунама на доњој половини стабла. Не сме се чекати да семе у свим махунама сазри, јер би дошло до осипања и губитка приноса. Да би губици били што мањи зетву обављати ноћу или по облачном времену. Када се биљке просуше, приступа се вршидби.

 

Извор: ПССС Шабац     Дипл. Инг. ГОРДАНА  РЕХАК

[Autor]

Članci