Svaki stočar koji gaji goveda trebao bi da u setvenoj strukturi ima grahoricu. U pitanju je jednogodišnja biljka koja se može koristiti kao zelena masa, senaža, silaža i seno. Koristi se i za zelenišno đubrivo. Treba napomenuti da upotreba u ishrani stoke sa grahoricom se odnosi svu gajenu stoku.
Odličnog je ukusa, stoka je rado jede i sadrži do 23-24 % proteina. Odlična je kao predusev pošto zemljište ostavlja rastresito, nezakorovljeno i obogaćeno azotom.
Grahoricu treba gajiti u plodoredu.Najbolji predusevi su krompir, suncokret i strna žita, a posle nje se mogu gajiti sve kulture osim mahunarki. Osnovna obrada se obavlja na dubinu 20-25 cm i tada se unosi 2/3 osnovnih preporučenih mineralnih đubriva fosfora i kalijuma. Preostala količina kalijuma i fosfora i celokupna količina azota se unosi predsetveno.
Ako je predusev strnina obavezno se plitko zaorava i kada dođe vreme vrši se osnovna obrada zemljišta sa preporučenim količinama mineralnog đubriva koja je dobijena nakon agrohemijske analize zemljišta, a ako ona nije urađena okvirne količine hraniva su sledeće 30-40 kg/ha azota, 70-90 kg/ha fosfora i 80-100 kg kalijuma.
Grahorica se seje uvek sa nekom strnom žitaricom koja služi kao oslonac. To je najčešće ovas. Količina semena za korišćenje grahorice u vidu zelene mase je od 160-200 kg/ha deklarisanog semena. Ako je koristimo za kprišćenje kao zrno onda je potrebna količina semena 60-80 kg/ha.
Setva ozime grahorice se obavlja od kraja septembra do polovine oktobra, a jare krajem februara do početka marta, čim to bude moguće kvalitetno obaviti.
Kosidba za zelenu krmu je u fazi punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna. Prinos je od 40-60 t/ha i 6-8 t/ha sena, a za dobijanje semena kada seme sazri u donjim mahunama.
Nikoletić Miloš
Nikoletić Miloš