Ima ih više vrsta, ali ipak posmatrano sa stanovišta prinosa i kvaliteta ove biljke, najzastupljenije su ozime maljave forme, a postoje obične grahorice (ozimo- jare). Gaje se prema sličnoj tehnologiji kao ozimi i jari grašak. Ozima forma maljave grahorice može da naraste do 1,5 m, a obične grahorice do 1 m visine. Grahorice su dosta podložne poleganju i zbog toga im je potreban potporni usev, a to može biti pšenica za ozime forme i ovas za jare grahorice.
Osnovna obrada zemljišta iza strnih žita sastojala bi se u ljuštenju strništa plitko na 10-15 cm, a potom duboko oranje na 25-30 cm.
Pri osnovnoj obradi zemljišta unosi se ukupna količina NPK-a đubriva 300-400 kg po hektaru.
Predsetvena priprema sastoji se najčešće u plitkom tanjiranju i drljanju, radi ravnomernog nicanja semena koje je dosta sitno.
Setva jare grahorice ( 120-130 kg semena u kombinaciji sa ovsom kao potporni usev 35-40 kg/ha semena), a ozima ( 125 kg/ha semena u kombinaciji sa ozimom pšenicom 30 kg/ha).
Setva se obavlja žitnim sejalicama, najčešće na razmak redova 12,5 cm ( moguća su i veća rastojanja), unakrsno ( grahorica uzdužno, a potporni usev popreko), na dubini 4-6 cm.
Optimalno vreme setve za jaru grahoricu je prva polovina marta meseca a za jesenju setvu prva polovina septembra meseca.
Grahorice su vrlo prinosne i daju 40-50 t/ha zelene mase, a u povoljnijim zemljištima i klimatskim uslovima i više. Prinos sena oko 8 t/ha.
Prevashodno se koristi u zelenom stanju za ishranu krava, priplodnih junica i ovaca. Može se uspešno silirati uz dodatak 5 % kukuruzne prekrupe.
Vidanović Srđan
Vidanović Srđan
Vidanović Srđan