Špargla spada u grupu ređe gajenog povrća. Za ishranu se koriste mladi, prolećni izdanci beličaste boje, sladunjavog mirisa i ukusa. Male je kalorične vrednosti a prebogata mineralima naročito kalijumom,fosforom, sumporom, kalcijumom i magnezijumom. Sadrži i mikroelemente, a od vitamina – vitamin C, karotin i vitamine B kompleksa. Špargla se može jesti kuvana ili konzervisana a spremase neoljuštena jer spoljni slojevi imaju najviše vitamina i minerala.
Špargla je višegodišnja biljka, razmnožava se iz rasada, najbolje jednogodišnjeg ili deljenjem bokora. Za gajenje iz rasada seje se u martu ili aprilu u mlake ili hladne leje na rastojanju 20-30 cm između redova i 15-18 cm između semena. Jednogodišnji rasad špargle je nežan i sadi se u jesen ili proleće na 40 cm rastojanja. Rasad treba da ima bar 4 pupoljaka i dobro razvijen koren. Sadi se u brazde široke 30 i duboke 25 cm,a na dno se stavlja kompost u obliku humke. Koren se rasporedi po humci tako da vršni pupoljak bude 16-18 cm ispod površine okolnog zemljišta. Koren se prekrije smešom zemlje i komposta, zalije i cela biljka prekije sa 5 cm zemlje. U toku druge godine brazda se potpuno zatrpa. treće godine se iznad brazde načini humka visine oko 25 cm i zaravni da bi se primetila pojava izdanaka. Mladi izdanci beru se kad dostignu visinu humke jer su tada beli i sočni. Izdanci se odgrnu i odrežu nožem. Zelena špargla se lakše gaji i bez ogrtanja. Može se dobiti direktnom setvom.
Izvor: Organska bašta ma Ljiljana Vuksanović
Vuksanović Ljiljana
Vuksanović Ljiljana