[Vuksanović LjiljanaUčesnik]

Paradajz pripada familiji pomoćnica, vrlo popularno povrće, za ishranu se koriste zeleni ili zreli plodovi. Ova lepa i raskošna biljka u bašti traži toplo, osunčano mesto zaklonjeno od vetra. Može se gajiti u velikim posudama, saksijama, žardinjerama napolju , na tarasama a žbunaste sorte u visećim korpama.
Optimalna spoljna temperatura za nicanje i rast iznosi oko 25ºC i tada kotiledoni listići izbijaju za 4-6 dana. Paradajz je osetljiv na niske temperature i već na 0,5º C nastaju prva oštećenja a izdržava mraz od -2º C. Svim sortama najviše pogoduje plodno zemljište bogata organskim materijama, a bolje podnosi kisela nego alkalna zemljišta.
Paradajz za rast troši dosta hranljivih materija pa samim tim dolazi na prvo mesto u plodoredu a na istu leju može da se vrati tek posle četiri godine. Pri planiranju razmeštaja biljaka, leje sa paradajzom moraju biti udaljene od leja sa paprikom, krompirom, plavim patlidžanom i graškom. Paradajz se može rasaditi nakon što se iz bašte podignu rani grašak i kupus, crni luk i šargarepa. U mešovitoj setvi paradajz se kombinuje sa kupusom, nevenom, kadificom, bosiljkom, crnim lukom. Lepo se slaže i sa spanaćem, celerom, rotkvom i rotkvicama, salatom , šargarepom.
Paradajz se gaji iz rasada i setvom semena direktno u leje uz optimalnu temperaturu 21-24ºC . Ako se gaji rasad u toplom stakleniku/ plasteniku setvu početi u januaru. U hladnom stakleniku seme se seje u tople i mlake leje posle 20. februara, zatim pikira u kontejnere a rasađuje se od kraja aprila do početka juna. Leja na kojoj se rasađuje paradajz treba da bude dobro nađubrena stajnjakom (90-120 dana pre sađenja ili setve) ili kompostom i obrađena na 30-40 cm dubine. Ne treba žuriti sa rasađivanjem jer se biljke ne sade u hladnu zemlju. Rasad može da se sadi kroz crnu malč foliju na razmaku od 60-90 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redu. Između biljaka se sadi kupus, neven, celer itd.
Kada se gaji iz rasada paradajz razvija veliku lisnu masu i plitak koren pa se zbog toga biljke moraju redovno zalivati ili navodnjavati.
Paradajz razvija plodove koji se stalno zameću i dozrevaju, pa se biljke đubre svakih 7-10 dana.Mogu se koristiti čvrsta organska (3-5 kg/ m kvadratnom komposta), mineralna đubriva prirodnog porekla i biljna tečna đubriva (kopriva, gavez). Nakon rasađivanja biljke se okopavaju i ogrću a paradajz se gaji zajedno sa kadificom, nevenom ikupusnjačama a oko se stavlja malč koji predstavlja izolacioni sloj.
Paradajz napadaju plamenjača, krompirova zlatica, lisne vaši,bela leptirasta vaš, stenice, grinje … Preparati za suzbijanje štetočina su insekticidni sapun, BT preparati, nim ulje, prirodni piretrin itd. Berba počinje 60-80 dana posle rasađivanja a mogu se ostvariti prinosi od 3-10 kg/m².

Ljiljana Vuksanović

[Autor]

Članci