Dosta je razvijeno u svetu, naročito gde je velika potrošnja maline u svežem stanju (SAD, Holandija, Belgija, Engleska, Kanada) ili u zemljama odakle se izvozi malina u svežem stanju (Španija, Italija). U Srbiji ima jako malo komercijalnih zasada maline u zaštićenom prostoru.
Važno je istaći da je ovaj način proizvodnje jako skup i da zahteva tršišta sa većom kupovnom moći.
Ovaj način proizvodnje se najčešće odvija u plastenicima sa obezbeđenom vodom za navodnjavanje, opremom za zagrevanje i ventilacijom. Plastenici se pokrivaju dvoslojnom PE folijom gde se između nalazi vazdušni međuprostor čime se utiče na bolju izolaciju. Tokom vegetacije, delimičnim podizanjem bočnih strana se obezbeđuje bolja provetrenost biljaka i regulacija temperature unutar objekta ( naročito u letnjem periodu). Proizvodnja se može odvijati pomoću sadnica koje su zasađene na stalnom mestu u zemljištu ili u kontejnerima (hidroponika).
Proizvodnja maline u plasteniku u zemljištu je jeftinija ali je plastenik tokom čitave godine zauzet jednom kulturom pa je neekonomičan.
Sadnja se obavlja nakon postavljanja plastenika- obično su širine 8 metara i maksimalne dužine 20 metara. U ovakvim objektima može se najviše zasaditi 4 reda pri međurednom rastojanju od 1,8 metara. Sadnja u redu se obavlja na 30-40 cm. Problem kod ovakvih objekata je ograničen porast izdanaka u prvom i poslednjem redu zbog niskog svoda, otežana berba i veća vlažnost što prouzrokuje trulež plodova.
Ukoliko ovakvi objekti poseduju dopunsko zagrevanje – topovi sa plinskim bocama, mogu se stimulisati procesi listanja, porasta grančica i cvetanja a samim tim još ranije zrenje i postizanje bolje cene na tržištu.
Timotić Milivoj
Timotić Milivoj