[Gligorijević IvanaUčesnik]

Ovaj način gajenja borovnice u našoj zemlji podrazumeva gajenje biljke u saksiji ili vreći od agrotekstila,koja sadrži supstratnu smešu kao inertni medijum,a hraniva se dodaju na različite načine:kroz sistem za zalivanje (tzv.fertigacija),direktno ručnom aplikacijom đubriva u supstrat i dopunski folijarno (preko lista).
Zapremina saksija/vreća se kreće u rasponu od 25 litara do 113 litara,a sve u zavisnosti od želje investitora i starosti (razvijenosti) biljaka.
Na početku su se koristile saksije bez dna,različitih zapremina,što određuje i mogućnosti za razvoj korena biljke.Ispod takve saksije se stavlja mrežica od pocinkovane žice ili plastike.Prednost je što se pravljenjem mrežica ispod saksije biljka štiti od štetočina,pre svega krtica,koje fizički ne mogu da uđu tamo gde je biljka i da je oštete.Krtice prave kanale i biljke odvajaju od podloge,čime dovode do sušenja.
U ovom načinu uzgoja olakšano je zalivanje i programiranje prihrane,čak i u nepovoljnim klimatskim uslovima,kao što su kišni periodi.Programiranjem i preciznom prihranom biljaka,može se optimizirati potrošnja vode,mineralnih đubriva i biostimulatora,što je sve zajedno biljkama potrebno za dobar rast i razvoj.
Gustina sadnje je veća nego kod sadnje u zemljištu.Prema Pravilniku o podsticajima za zasnivanje višegodišnjih zasada voćaka u našoj zemlji,maksimalna gustina sadnje u ovakvom sistemu je 5500 biljaka uz razmak sadnje 3X0,6 m.
U cilju uspešnog rasta i razvoja biljaka gajenih u kontejnerima,sprovodi se redovna rezidba kao važna pomotehnička mera.Rezidbu treba sprovoditi svake godine sa ciljem formiranja oblika žbuna i uspostavljanja ravnoteže između rasta i rodnosti.Kada žbunovi dostignu adekvatnu razvijenost i uđu u period pune rodnosti,rezidba ima za cilj da se održava željeni prinos i kvalitet ploda,kao i da se reguliše željena visina i širina žbunova.U prvoj vegetaciji posle sadnje poželjno je ukloniti sve cvetove sa biljaka sa ciljem stimulisanja vegetativnog rasta.
Borovnica ima sklonost ka prerođavanju.Jedan cvetni pupoljak ima prosečno 7-8 cvetova u racemoznoj cvasti,te jedna grančica sa pet cvetnih pupoljaka daje potencijal za 40 plodova po dva grama težine,što čini 80 grama plodova na grančici.Ostavljanjem po 5 rodnih grančica na dvogodišnjoj i trogodišnjoj grani,projektuje se opterećenje od prosečno 400 grama plodova po grani.Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i razvijenosti svakog žbuna ponaosob.Oštra rezidba borovnice se ne preporučuje,izuzev u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova.Bujniji žbunovi sa povećanjem starosti daju veći prinos,pri čemu visinu prinosa treba prilagoditi primenjenoj tehnologiji gajenja.
U tehnologiji gajenja u saksijama se ostvaruju prinosi od 12 do 15 t/ha,jer se zbog veće gustine sadnje rezidbom ograničava bujnost žbunova i na taj način optimizuje prinos od 3-4 kg po žbunu uz obezbeđivanje visokog kvaliteta plodova.
Značaj letnje rezidbe ogleda se u tome što se njenom redovnom primenom reguliše provetravanje,poboljšavaju se uslovi osvetljenosti u centralnom delu žbuna,povećava se diferencijacija cvetnih pupoljaka,a time i visina prinosa i kvalitet plodova u narednoj godini.

[Autor]

Članci